Oligarsi traže skidanje sa „crne liste” EU

Sin zbačenog ukrajinskog predsednika, stomatolog po profesiji, Aleksandar Janukovič (40) i biznismen Sergej Kurčenko (28), obojica „teški” više stotina miliona dolara, uložili su žalbu Savetu Evropske unije zahtevajući da ih Brisel skine sa „crne liste” sankcionisanih lica u Ukrajini. Oligarsi, koji su ogromno bogatstvo zgrnuli za veoma kratko vreme, našli su se na listi koju je EU sastavila kao prvi talas sankcija uperenih protiv bivše vlasti u Kijevu, dok restrikcije uglavnom podrazumevaju zamrzavanje imovine.

Ako od Saveta ne dobiju odgovor kakav priželjkuju, kako predviđa sajt „EU obzerver”, za svoja prava moraće da se bore na Evropskom sudu pravde u Luksemburgu. „Ovakva vrsta ulaganja žalbe je uobičajeni prvi korak pre pokretanja sudskog postupka.”

Sankcije su uvedene nedugo po svrgavanju Viktora Janukoviča, koji se uz još 17 političara i njima bliskih poslovnih ljudi našao na „crnoj listi”. Kurčenko i Janukovič mlađi opisuju se kao kontroverzni biznismeni koji su „u Ukrajini premet istrage zbog umešanosti u kriminalne radnje u vezi s proneverom državnih fondova i ilegalnim transferom sredstava van zemlje”.

Prelazna vlada u Kijevu iznela je procenu da je u protekle četiri godine iz državne kase pronevereno oko 70 milijardi dolara, zbog čega ispaštaju neke vitalne institucije, uključujući vojsku.

Vrtoglavi uspon Aleksandra Janukoviča naočigled masovno osiromašenih Ukrajinaca odvijao se pod snažnom zaštitom oca koji mu je omogućio sklapanje dilova koji su neretko bili nauštrb državnih preduzeća. Prema pisanju magazina „Forbs”, njegovo bogatstvo procenjuje se na 540 miliona dolara i u samom je vrhu među ukrajinskim oligarsima.

Medijski i gasni tajkun Sergej Kurčenko bliskim vezama s bivšom vladajućom garniturom odavno izaziva podozrenje, a u ispitivanje njegovog slučaja uključio se i FBI. Kada ga je EU stavila na „mere” odgovorio je saopštenjem: „Ja sam iskreni ukrajinski biznismen. Spreman sam da dostavim svu neophodnu dokumentaciju i pomognem istrazi EU kako bih dokazao nevinost.”

Nedugo posle toga izgubio mu se trag, na isti način kao i većini onih čija su imena bila na „crnoj listi”.

Njih dvojica nisu prvi iz sankcionisane grupe koji su uložili žalbu na mere Brisela. Ranije su to učinili bivši premijer Mikola Azarov i njegov sin Aleksej. Zastupanje svojih interesa Azarovi su poverili nemačkoj advokatskoj kancelariji „Alber i Gajger” koja, prema pisanju medija, ima dobre kontakte u briselskoj birokratiji.

Linija njihovog lobiranja najverovatnije će se zasnivati na nedavnoj sudskoj presudi po kojoj sa druge crne liste – koja se odnosi na pripadnike tunišanskog režima – treba da bude skinut sestrić zbačenog predsednika Zine el Abidin ben Alija.

Očekuje se da će nemački advokati učiniti sve kako bi ubedili sud da je slučaj Mikole i Alekseja Azarova identičan s predmetom rođaka tunišanskog diktatora.