Kod privatnika manji rizik od hapšenja

Slučaj Strahinje Rašete, osumnjičenog za pokušaj ubistva, koji je operisan u klinici "Anlave", predstavlja još jednu u nizu javnih potvrda onoga što odavno priča – da određeni kriminalci i begunci koriste usluge pojedinih privatnih lekara da bi se lečili od zadobijenih povreda, kako bi smanjili rizik da budu uhapšeni u državnim bolnicama u koje svraća policija.

Prvu potvrdu takve vrste javnost je dobila u januaru 2000. godine, kada je likvidiran Željko Ražnatović Arkan u beogradskom hotelu "Interkontinental", zajedno sa dvojicom prijatelja. Optuženi za ovo trostruko ubistvo Dobrosav Gavrić je teško ranjen prilikom bekstva iz hotela, jer je na njega pucao Arkanov telohranitelj. Saučesnik ga je odvezao u jednu privatnu kliniku u Loznici, ali, kako su Gavrićeve povrede bile veoma ozbiljne, jer je pogođen u kičmu, lekari su procenili da mu je život ugrožen i on je odveden u lozničku bolnicu. Tamo je zalečen, ali i uhapšen. Privatni lekar koji je lečio Gavrića osuđen je na uslovnu kaznu.

I ranije je bilo sumnji da se begunci od zakona leče u privatnim klinikama. Tako su, recimo, naše bezbednosne službe imale podatke da jedan privatni lekar leči u Beogradu penzionisanog generala Ratka Mladića, najtraženijeg haškog optuženika. Ista sumnja je postojala i za Radovana Karadžića, bivšeg lidera bosanskih Srba, takođe optuženog pred Haškim tribunalom. Čak je u potrazi za njim jednom prilikom pretresana klinika "Anlave", u oktobru 2003. godine. Kasnije se ispostavilo, kako je izjavio tadašnji srpski premijer Zoran Živković, da je informaciju o lečenju Karadžića na ovoj klinici prosledila jedna strana obaveštajna služba, čiji su agenti nadgledali policijski pretres klinike "Anlave", kako bi se uverili u spremnost naše države da sarađuje sa Hagom.

Ipak, sumnje da neki lekari tajno leče haške begunce potvrđene su posle hapšenja Zdravka Tolimira, najbližeg saradnika Ratka Mladića. On je u proteklih nekoliko godina, dok se skrivao od očiju naših bezbednosnih službi, imao dva moždana udara od čijih posledica ga je lečio privatni doktor.

Kriminalci ne koriste lekare samo za lečenje u slučaju povreda, već i za dobijanje svakakvih potvrda. Tako je, na primer, nedavno otkriveno da je Dušan Spasojević, vođa "zemunskog klana", izašao iz zatvora, jer je doneo potvrdu da je dobio teško srčano oboljenje. Bilo je to 2001. godine, kada je Spasojević bio u zatvoru, pod sumnjom da je oteo najbogatijeg Srbina Miroslava Miškovića. Spasojević je i kasnije koristio potvrde, uglavnom da bi opravdao svoje izostanke sa suđenja.

Tokom vanrednog stanja, posle ubistva premijera Zorana Đinđića, u medijima je objavljen jedan šokantan detalj – da su na platnom spisku članova "zemunskog klana", u to vreme najmoćnije kriminalne grupe u Srbiji, bili i lekari beogradskog Urgentnog centra. O tome je javno kasnije govorio i Dejan Milenković Bagzi, svedok saradnik u procesu protiv članova "zemunskog klana".

Po Milenkovićevim tvrdnjama, izvesni doktor Miroslav Risović doneo je jednom prilikom otrov Dušanu Spasojeviću kojim je Ljiljana Buha potom pokušala da ubije svog supruga Ljubišu Buhu Čumeta, sipajući mu taj otrov u sok. Nadalje, prema Milenkovićevim rečima, hirurg Zlatibor Lončar navodno je, ubrizgavanjem injekcije, ubio Veska Božovića koji je posle vatrenog obračuna u beogradskom naselju Žarkovo umro u Urgentnom centru, u septembru 2002. godine. Za ove "usluge", tvrdio je svedok saradnik, Risović je dobio "golf 4", a Lončar stan i "audi 6". Doktor Lončar je u medijima lično demantovao ovo Bagzijevo svedočenje pred Specijalnim sudom.