Bekstva Roma u Rumuniju

Od našeg dopisnika
Bukurešt, 3. avgusta – Već desetak dana rumunski mediji udaraju u zvona na uzbunu. Oni obaveštavaju domaću javnost da se "u poslednje vreme vlasti suočavaju sa jednom za Rumuniju novom pojavom: veći broj porodica srpskih državljana prelazi ilegalno granicu i traži izbeglički status". Prvi takav slučaj zabeležen je 20. juna. On je, kako se ovde tvrdi, tada smatran za nešto izuzetno.

Međutim, narednih dana i nedelja ilegalni grupni prelazi srpsko-rumunske granice su učestali. Grupe noćnih prebeglica postajale su sve brojnije. A kada su rumunski pogranični policajci u zoni Kručenj (u rumunskom Banatu) otkrili i zaustavili grupu od čak 25 lica (pet muškaraca između 26 i 45 godina, pet žena u uzrastu između 22 i 39 godina i šesnaestoro dece od dve do 17 godina) uvidelo se da se radi o jednoj kompleksnijoj socijalnoj pojavi šireg dijapazona. Ovo tim pre što je konstatovano da su svi prebezi srpski državljani romskog porekla, da potiču iz vojvođanskih sela i da skoro istovetno obrazlažu svoj postupak.

Uvidelo se da granicu tajno prelaze čitave brojne porodice Roma i celi njihovi klanovi. U centralnim bukureštanskim listovima osvanuli su uznemiravajući naslovi: "Cigani iz Srbije prelaze ilegalno granicu celim rodovima i traže status azilanata", "Rumunska država obavezna da besplatno smešta i hrani Cigane došle iz Srbije" ("Gandul").

Već se povela i statistika: broj novih "srpskih" pridošlica premašio 100. To je i navelo novinske i TV reportere da požure u "zonu" i da na licu mesta istraže novu, "zabrinjavajuću" pojavu.

– Do sada smo bacali poglede samo na našu stranu, da naši ne beže ka Srbima. Sada, pak, gledamo suprotno – da nam se neko ne provuče neopaženo otuda – citiraju se reči jednog pograničnog agenta čije se ime ne navodi.

Drugim rečima hoće da se kaže da se smer izbeglica u ovim tačkama iz osnova promenio. To jest da je Rumunija, kao novopečena članica EU, navodno, postala zemlja koja privlači izbeglice. Nagli porast "srpskih" imigranata već je naveo rumunske vlasti da preduzmu hitne mere za pojačanje nadzora srpsko-rumunske granice, koja važi za "spoljnu granicu cele EU".

Rumunski novinari su, naravno, ispitali i novopridošle "srpske" prebeglice. Od njih su tražili da im navedu razloge za napuštanje Srbije. Uglavnom se sleže ramenima ili tvrdi da "nama u Srbiji nije dobro". Iz vojvođanskog sela Torak put egzila u Rumuniju izabrali su Sanela (23) i njen suprug Roman Gan (30) sa troje maloletne dece.

– Nas tuku i maltretiraju Bosanci, Srbi koji su došli posle rata iz Bosne. Ulaze mi u kuću da spavaju sa mojom ženom, a mene prebiju – priča Roman, koji se žali da mora da radi "privatno" kao čistač, kopač ili onaj koji kruni kukuruz. "Rintam od jutra do mraka za svega 6–10 evra na dan".

Drugi se žale da ih "policajci psuju" i da šamaraju njihovu decu, da su izloženi "raznim ponižavanjima". To su jedini krupniji "razlozi" koje su zabeležili rumunski novinari u svoje notese nakon susreta sa "prebeglim Srbima". Po svemu sudeći, ta ih obrazloženja nisu zadovoljila pa su zbog toga nastojali da vide šta bi u Rumuniji moglo da bude primamljivo za nove "pridošle sa zapada", od kojih niko nije imao vize za ulazak u Rumuniju.

– Od trenutka kada bilo koji stranac stupi ilegalno na rumunsku teritoriju i zatraži status izbeglice, mi smo obavezni da o tome obavestimo Rumunski imigracioni biro. On onda preuzima izbeglice kojima se na otvara krivični dosije zbog ilegalnog prelaska granice – objašnjava komesar Viorel Alekse, predstavnik Uprave pogranične policije iz Temišvara.

A zatim slede "imigrantske procedure": fotografisanje izbeglica, uzimanje otisaka prstiju i raspoređivanje u jedno od prihvatilišta u Temišvaru, Galcu, Radaucu ili Šonkuca Mare. Shodno ovde važećim zakonima, svaki zahtev za imigriranje uzima se u razmatranje. Dotično lice, svako pojedinačno, daje "intervju" i njegov se slučaj "detaljno" ispituje. Teoretski, za najviše tri meseca dotičnom treba da bude saopšteno da li se njegov zahtev za azil prihvata ili ne. Ovo "čekanje" može da potraje i celu godinu. Za to vreme rumunska država je obavezna da tražiocu azila obezbedi besplatan smeštaj i po 3,6 leja (nešto malo više od jednog evra) dnevno za hranu. To važi i za svako dete.

Pošto je u poslednje vreme došlo do više slučajeva kada su velike grupe rumunskih Roma, iz raznih razloga, proterane iz drugih zemalja članica EU (iz Irske, Španije, Italije, Francuske), neki ovdašnji politički komentatori su postavili pitanje načina i svrsishodnosti prihvatanja "srpskih Roma" u Rumuniji koja se suočava sa toliko socijalnih i ekonomskih problema. Naime, kakva će sudbina njih zadesiti, kada "naše", koji su "evropski građani", tako olako izbacuju sa svoje teritorije.