Бекства Рома у Румунију

Од нашег дописника
Букурешт, 3. августа – Већ десетак дана румунски медији ударају у звона на узбуну. Они обавештавају домаћу јавност да се "у последње време власти суочавају са једном за Румунију новом појавом: већи број породица српских држављана прелази илегално границу и тражи избеглички статус". Први такав случај забележен је 20. јуна. Он је, како се овде тврди, тада сматран за нешто изузетно.

Међутим, наредних дана и недеља илегални групни прелази српско-румунске границе су учестали. Групе ноћних пребеглица постајале су све бројније. А када су румунски погранични полицајци у зони Кручењ (у румунском Банату) открили и зауставили групу од чак 25 лица (пет мушкараца између 26 и 45 година, пет жена у узрасту између 22 и 39 година и шеснаесторо деце од две до 17 година) увидело се да се ради о једној комплекснијој социјалној појави ширег дијапазона. Ово тим пре што је констатовано да су сви пребези српски држављани ромског порекла, да потичу из војвођанских села и да скоро истоветно образлажу свој поступак.

Увидело се да границу тајно прелазе читаве бројне породице Рома и цели њихови кланови. У централним букурештанским листовима осванули су узнемиравајући наслови: "Цигани из Србије прелазе илегално границу целим родовима и траже статус азиланата", "Румунска држава обавезна да бесплатно смешта и храни Цигане дошле из Србије" ("Гандул").

Већ се повела и статистика: број нових "српских" придошлица премашио 100. То је и навело новинске и ТВ репортере да пожуре у "зону" и да на лицу места истраже нову, "забрињавајућу" појаву.

– До сада смо бацали погледе само на нашу страну, да наши не беже ка Србима. Сада, пак, гледамо супротно – да нам се неко не провуче неопажено отуда – цитирају се речи једног пограничног агента чије се име не наводи.

Другим речима хоће да се каже да се смер избеглица у овим тачкама из основа променио. То јест да је Румунија, као новопечена чланица ЕУ, наводно, постала земља која привлачи избеглице. Нагли пораст "српских" имиграната већ је навео румунске власти да предузму хитне мере за појачање надзора српско-румунске границе, која важи за "спољну границу целе ЕУ".

Румунски новинари су, наравно, испитали и новопридошле "српске" пребеглице. Од њих су тражили да им наведу разлоге за напуштање Србије. Углавном се слеже раменима или тврди да "нама у Србији није добро". Из војвођанског села Торак пут егзила у Румунију изабрали су Санела (23) и њен супруг Роман Ган (30) са троје малолетне деце.

– Нас туку и малтретирају Босанци, Срби који су дошли после рата из Босне. Улазе ми у кућу да спавају са мојом женом, а мене пребију – прича Роман, који се жали да мора да ради "приватно" као чистач, копач или онај који круни кукуруз. "Ринтам од јутра до мрака за свега 6–10 евра на дан".

Други се жале да их "полицајци псују" и да шамарају њихову децу, да су изложени "разним понижавањима". То су једини крупнији "разлози" које су забележили румунски новинари у своје нотесе након сусрета са "пребеглим Србима". По свему судећи, та их образложења нису задовољила па су због тога настојали да виде шта би у Румунији могло да буде примамљиво за нове "придошле са запада", од којих нико није имао визе за улазак у Румунију.

– Од тренутка када било који странац ступи илегално на румунску територију и затражи статус избеглице, ми смо обавезни да о томе обавестимо Румунски имиграциони биро. Он онда преузима избеглице којима се на отвара кривични досије због илегалног преласка границе – објашњава комесар Виорел Алексе, представник Управе пограничне полиције из Темишвара.

А затим следе "имигрантске процедуре": фотографисање избеглица, узимање отисака прстију и распоређивање у једно од прихватилишта у Темишвару, Галцу, Радауцу или Шонкуца Маре. Сходно овде важећим законима, сваки захтев за имигрирање узима се у разматрање. Дотично лице, свако појединачно, даје "интервју" и његов се случај "детаљно" испитује. Теоретски, за највише три месеца дотичном треба да буде саопштено да ли се његов захтев за азил прихвата или не. Ово "чекање" може да потраје и целу годину. За то време румунска држава је обавезна да тражиоцу азила обезбеди бесплатан смештај и по 3,6 леја (нешто мало више од једног евра) дневно за храну. То важи и за свако дете.

Пошто је у последње време дошло до више случајева када су велике групе румунских Рома, из разних разлога, протеране из других земаља чланица ЕУ (из Ирске, Шпаније, Италије, Француске), неки овдашњи политички коментатори су поставили питање начина и сврсисходности прихватања "српских Рома" у Румунији која се суочава са толико социјалних и економских проблема. Наиме, каква ће судбина њих задесити, када "наше", који су "европски грађани", тако олако избацују са своје територије.