Najteže je preduzetniku početniku…

Preduzetnik je građanin koji se registruje i obavlja delatnost bez osnivanja preduzeća. On se samozapošljava, obezbeđuje sebi prostor i potrebnu opremu i u proseku kod nas zapošljava još jednu osobu. Ne,naravno, svaki. A i nisu podstaknuti na to. Poslovanje oni najčešće organizuju sami i uz pomoć svog novca, a za obaveze iz poslovanja odgovaraju celokupnom svojom imovinom. Preduzetnici su najmanji privredni subjekti, a porez plaćaju urednije i znatno doprinose svemu što stvorimo. To su i rasadnici vrlo uspešnih ljudi. Iako veliki broj njih ne uspe, ipak su mnogi najbogatiji poslovni ljudi u svetu tako započeli svoj uspon.

Da imamo više preduzetnika bila bi to i bolja osnova za strana ulaganja. Manjim stranim ulagačima je veliki rizik snaći se u Srbiji: razumeti stanje, stvoriti sve potrebne uslove za poslovanje, uhodati logistiku i prodaju. Partnerstvo s domaćim preduzetnicima sve bi im to olakšalo. Stranci bi doneli savremena umeća kako bolje uraditi, pa bi sinergija uvećala šanse za uspeh obe strane. I tada bi i jednima i drugima za rast poslovanja ostao problem preskupog kredita u Srbiji. Jedino veće, obično multinacionalne kompanije nemaju sve te probleme. Njihova je prednost u kopiranju onog što već u drugim zemljama uspešno rade. Takve kompanije se lakše i jeftinije mogu zadužiti u drugim zemljama i sami finansirati ukupan krupniji projekat u Srbiji. A mi njih pomažemo oslobađanjem od poreza na dobit za deset godina – ako ulože 8,6 miliona evra i zaposle samo 100 osoba. A za preduzetnike ne marimo.

I velikim i malim stranim ulagačima u Srbiji potrebni su dobri i iskusni preduzetnici. Znanje je ipak najvažnije za uspeh. Dobro je što je i budući premijer Aleksandar Vučić konačno pomenuo značaj preduzetnika, a videćemo šta će se promeniti. Preduzetnici su nažalost dosad bili izloženi pravim nepogodama, umesto da ih podstičemo i pomažemo: obrazovanjem, obukom, olakšanjem početka poslovanja, potrebnim prostorom, olakšicama, a nadasve razumevanjem njihovog značaja i položaja. A toga nema, nego se ta fizička lica, registrovanjem za preduzetnika, vide kao pravna lica. Preduzetniku mnogi uslovi postaju teži i skuplji nego dok to nije bio, što ga podstiče na neregistrovani rad. Birokratski postupci su nepodnošljivi za sitnog preduzetnika.

Nikakve poreske olakšice nema početni preduzetnik, a ni malo novoosnovano preduzeće. Umesto olakšice, mnoge usluge, utrošci i takse poskupljuju. Građanin lako otvara i račun kod banke, dok je preduzetniku potrebno više dokumenata i postupaka. Komercijalnoj banci preduzetnik mora predati čak tri blanko menice. Verovatno nigde drugde kao kod nas preduzetnik nije tako ponižen u banci. Ne može da izabere uslove bankarskih usluga, jer neke banke nisu spremne da dostave tarife svojih usluga, a kamate po viđenju obično ne odobravaju. Od jedne banke pismeni odgovor je bio „dođite na razgovor“ uz ciničan slogan „u istom smo timu”.

Mnogi uslovi za preduzetnike se pogoršavaju. Ranije je kod sprečenosti preduzetnika, koji nijednog drugog zaposlenog nema, on mogao da privremeno obustavi poslovanje. Sad i kad to mora, neophodno je da se izbriše iz registra. O brisanju, Agencija za registre obaveštava banku i banka mu bez obaveštavanja blokira račun i oduzima novac. Onemogućava ga da dovrši plaćanje preostalih obaveza. A kad nakon pauze ponovo ide na novu registraciju, preduzetnik ne može koristiti dotadašnji naziv, matični, ni poreski broj. Pravnici bi rekli da preduzetniku tako nije omogućeno ni da nasledi sebe samoga. A propisi Republike Kipar omogućavaju i kompanijama koje su likvidirane daobnove svoj rad u sledećih dvadeset godina. Kipar privlači kompanije, a mi radimo na svoju štetu.

Konsultant za strana ulaganja