Најтеже је предузетнику почетнику…

Предузетник је грађанин који се региструје и обавља делатност без оснивања предузећа. Он се самозапошљава, обезбеђује себи простор и потребну опрему и у просеку код нас запошљава још једну особу. Не,наравно, сваки. А и нису подстакнути на то. Пословање они најчешће организују сами и уз помоћ свог новца, а за обавезе из пословања одговарају целокупном својом имовином. Предузетници су најмањи привредни субјекти, а порез плаћају уредније и знатно доприносе свему што створимо. То су и расадници врло успешних људи. Иако велики број њих не успе, ипак су многи најбогатији пословни људи у свету тако започели свој успон.

Да имамо више предузетника била би то и боља основа за страна улагања. Мањим страним улагачима је велики ризик снаћи се у Србији: разумети стање, створити све потребне услове за пословање, уходати логистику и продају. Партнерство с домаћим предузетницима све би им то олакшало. Странци би донели савремена умећа како боље урадити, па би синергија увећала шансе за успех обе стране. И тада би и једнима и другима за раст пословања остао проблем прескупог кредита у Србији. Једино веће, обично мултинационалне компаније немају све те проблеме. Њихова је предност у копирању оног што већ у другим земљама успешно раде. Такве компаније се лакше и јефтиније могу задужити у другим земљама и сами финансирати укупан крупнији пројекат у Србији. А ми њих помажемо ослобађањем од пореза на добит за десет година – ако уложе 8,6 милиона евра и запосле само 100 особа. А за предузетнике не маримо.

И великим и малим страним улагачима у Србији потребни су добри и искусни предузетници. Знање је ипак најважније за успех. Добро је што је и будући премијер Александар Вучић коначно поменуо значај предузетника, а видећемо шта ће се променити. Предузетници су нажалост досад били изложени правим непогодама, уместо да их подстичемо и помажемо: образовањем, обуком, олакшањем почетка пословања, потребним простором, олакшицама, а надасве разумевањем њиховог значаја и положаја. А тога нема, него се та физичка лица, регистровањем за предузетника, виде као правна лица. Предузетнику многи услови постају тежи и скупљи него док то није био, што га подстиче на нерегистровани рад. Бирократски поступци су неподношљиви за ситног предузетника.

Никакве пореске олакшице нема почетни предузетник, а ни мало новоосновано предузеће. Уместо олакшице, многе услуге, утрошци и таксе поскупљују. Грађанин лако отвара и рачун код банке, док је предузетнику потребно више докумената и поступака. Комерцијалној банци предузетник мора предати чак три бланко менице. Вероватно нигде другде као код нас предузетник није тако понижен у банци. Не може да изабере услове банкарских услуга, јер неке банке нису спремне да доставе тарифе својих услуга, а камате по виђењу обично не одобравају. Од једне банке писмени одговор је био „дођите на разговор“ уз циничан слоган „у истом смо тиму”.

Многи услови за предузетнике се погоршавају. Раније је код спречености предузетника, који ниједног другог запосленог нема, он могао да привремено обустави пословање. Сад и кад то мора, неопходно је да се избрише из регистра. О брисању, Агенција за регистре обавештава банку и банка му без обавештавања блокира рачун и одузима новац. Онемогућава га да доврши плаћање преосталих обавеза. А кад након паузе поново иде на нову регистрацију, предузетник не може користити дотадашњи назив, матични, ни порески број. Правници би рекли да предузетнику тако није омогућено ни да наследи себе самога. А прописи Републике Кипар омогућавају и компанијама које су ликвидиране даобнове свој рад у следећих двадесет година. Кипар привлачи компаније, а ми радимо на своју штету.

Консултант за страна улагања