Državni milioni u klimavoj banci

U Univerzal banci, koja je otišla u stečaj u prvim februarskim danima ove godine, deponentima, fizičkim i pravnim licima, „visi” oko 120 miliona evra i pitanje je da li će moći na kraju stečaja da ih „izvuku”. Jer, država je u ovoj privatnoj banci pokrila samo depozite za koje po zakonu odgovara, a to je do visine od 50.000 evra, dok za ostale važe stečajna pravila, da mogu da se namire iz stečajne mase.

Po principu: sam si se kockao – sam si izgubio, sam birao banku – sam u tome pogrešio, nema ništa sporno kada se radi o privatnim licima i preduzećima čije su pare „izgorele” u ovoj banci. Međutim, među gubitnicima je i puno državnih, javnih preduzeća čija su imena postala dostupna javnosti. EPS je sa svojim povezanim preduzećima kao što su: TENT, EMS, EDB, Elektrosrbija Kraljevo, HE „Bajina Bašta” – zajedno u zbiru na računima Univerzal banke imao 653 miliona dinara. Tu je i Jugoimport SDPR, Zavod za udžbenike, Zastava oružje Kragujevac, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI), Pošta Srbije, Srbijavode, Beogradski sajam, čak i Banka Poštanska štedionica… Najviše novca i to 790 miliona dinara držala je Beogradska banka u stečaju, a Beobanka u stečaju 540 miliona dinara. Ne bi tu bilo ništa neobično da njihov stečaj ne vodi upravo Agencija za osiguranje depozita (AOD) koja je postala i stečajni upravnik nad Univerzal bankom. U javnosti se, nakon otvaranja stečaja, pojavila informacija da je u Univerzalu zarobljen novac i samog AOD-a o čemu ih je „Politika” i zvanično pitala. Usledio je sledeći odgovor: „Agencija nije imala deponovana sredstva na računima u Univerzal banci u periodu pre, niti u trenutku oduzimanja dozvole za rad Univerzal banci”. Šta to znači, nije bilo deponovanih njihovih sredstava, već onih za koje oni odgovaraju!?Na iste medijske spekulacije agenciji Beta su izjavili da se „sredstva Fonda za osiguranje depozita deponuju na posebnom depozitnom računu kod Narodne banke Srbije”.

Posle objavljivanja imena državnih preduzeća koja su imala depozite u Univerzal banci nameće se pitanje zašto su se odlučili da baš ovoj banci povere novac i ko će u javnim preduzećima da odgovara za nastali gubitak. Istina, Univerzal banka je u prošlosti važila za malu, solidnu banku, ali već duže vreme stizale su informacije da u njoj nije sve u najboljem redu. Sunovrat njenih akcija na Beogradskoj berzi i tržišna vrednost banke od svega nekoliko miliona evra bili su jasan signal da to nije banka prvog bonitetnog reda.

Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da je sva krivica za gubitak novca javnih preduzeća u Univerzal banci na upravljačima tih preduzeća koji su se kockali s novcem građana. Oni su, kaže, svojom lošom procenom i lošim gazdovanjem napravili štetu preduzeću.

Na pitanje kako je moguće da čak i AOD u toj banci drži pare državnih banaka, čiji stečaj traje gotovo 12-13 godina, naš sagovornik kaže da se od te državne institucije očekivalo da pomenuti stečaj završi na korist građana Srbije, a ne na štetu.

– Pri izboru banke pitanje je kojim su se interesima upravljači državnog novca vodili. Takav izbor se ne pravi slučajno, već iz interesa. Sve se to radi uz saglasnost države. Teško je to promeniti, jer niko neće da seče granu na kojoj sedi. Ne sumnjam u dobre namere Aleksandra Vučića, ali pitanje je da li ima ljude koji će da sprovedu to za šta se on zalaže. Gde to ima u svetu da se kredit odobrava s pokrićem u šljaci ili soli kao što je to bilo u Univerzal banci – kaže Savić.

Jovana Rabrenović

----------------------------------------------------

EMS: To je uradilo bivše rukovodstvo

Novo poslovodstvo JP EMS preuzelo je zatečeno stanje kod Univerzal banke kao i poslove koji su bili u toku, navode u EMS-u na naše pitanje zašto su 8,4 miliona dinara držali u ovoj banci.

– Navedena sredstva bila su kod Univerzal banke, ali po osnovu Ugovora o saradnji između EMS i Visoke tehničke škole. Sadašnje poslovodstvonije produbljivalo saradnju sa navedenom bankom, jer je bilo svesno činjenice da ona nije iz prve grupe banaka. Napominjemo da nismo imali oročenih sredstava ni dinarskih ni deviznih.

J. P.-S.

----------------------------------------------------

EPS: Držali smo malo para

Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije” je u Univerzal banci držalo svega 0,35 odsto svojih novčanih sredstava, a depoziti su korišćeni za ona plaćanja koja je trebalo dokumentovati posebnom potvrdom o izvršenim plaćanjima, jer je ova banka to vrlo efikasno radila i bez posebne naknade.

– Dok god banka ima licencu kod NBS ima pravo na obavljanje delatnosti, a samim tim je svaka transakcija između preduzeća i banke u skladu sa zakonom, sve do gubitka licence. Što se tiče zavisnih privrednih društava, EPS nema nadležnost nad rukovođenjem finansijama u privrednim društvimai ne odlučuje o tome u kojoj banci privredno društvo drži svoj novac – odgovaraju u EPS-u na naše pitanje.

J. P.-S.