Ključarka pećine zna tajnu dugovečnosti

Potpeć kod Užica – Seoski prizori i tajnovite pećinske staze vredniji su za Jasnu Milić od beogradskih bulevara i sjaja velegrada. Mada se rodila i školovala u Beogradu, ona već godinama živi u malenom Potpeću između Užica i Požege. Selu poznatom po Potpećkoj pećini čiji je otvor, visine 50 metara, najveći na Balkanu.

U tom biseru prirode Jasna, turizmolog po struci, radi kao turistički vodič. Na hiljade posetilaca upućuje u tajne kamenitog pećinskog prostora, gde je čovek još u doba neolita obitavao. Zna ona svaku dostupnu stazu, ukras, dvoranu pećine, grupama gostiju podrobno o tome objašnjava. Kod Jasne je tokom cele godine i ključ pećinskog ulaza, kojim, zarad bezbednosti posetilaca, povremeno zaključava kapiju na steni kod ulaznog otvora.

– Vredna je naša Jasna – govore Potpećani koji su ovu Beograđanku, a otac joj je odavde, kao rod rođeni primili. – Ona nam je, osim što radi kao vodič, ujedno i predsednica naše mesne zajednice – dodaju seljani, da bi nam, ne toliko ozbiljno, potom „u poverenju“ otkrili: – Čuli smo da Jasna zna i tajnu dugovečnosti.

Iznenađeni, poželesmo da nam ona otkrije ovu tajnu. Sa osmehom, rečita kako i priliči vodiču, Jasna to ovako tumači: – Mislili su, valjda, na lekovitost boravka u pećini. Postoje verovanja da svaki ulazak u pećinu život za dan produžava. Za to su čuli i neki posetioci ove pećine, pričaju mi katkad o tome. Ne tvrdim, naravno, da je tako: koliko sam puta u pećinu ušla dva života bih živela, dugovečna kao kornjača bila. Ali i nauka zna za pećinsku lekovitost, lečenje na ovakvim mestima naziva speleo-terapijom.

Objašnjava naša sagovornica da je temperatura u aktivnom delu Potpećke pećine uvek stalna, oko devet stepeni, a vlažnost vazduha je veoma visoka. – Stručnjaci kažu da ovde ulazimo u prirodnu baričnu komoru, vazduh je poseban. To obično koristi onima s oboljenjima respiratornog sistema. Speleo-terapija se, inače, koristi u celom svetu. Mi je ovde ne koristimo, jer nemamo uslove za to. Verujte, pojedini turisti koji dođu požele da svoje dete ovde dovode svaki dan. Pećina je kao lek. A unutra, za ulaznicu u pećinu koja košta samo 200 dinara, možete i da se namažete glinom za ten pa da izađete lepši, a tu je i molitvenik gde se pomišlja želja. Kažu mi ljudi koji se vraćaju: došli smo da pomislimo još jednu želju, ona prethodna se ispunila – priča Jasna.

Do ulaza u Potpećku pećinu, koju godišnje poseti oko 10.000 ljudi, vodi uspon sa 192 stepenice, a kružna staza od ulaska do izlaska iz nje ima preko 750 stepenika. Turistički obilazak traje koliko i jedan školski čas. – Pećina ima oblik mamuta kad se gleda iznutra. Sastoji se od suvog i aktivnog dela. Suvi deo obiluje erozivnim oblicima, stalaktitima i stalagmitima. U aktivnom delu jedan od nakita koje ova pećina poseduje redak je u svetu. Tu su heliktiti koji nastaju prkoseći sili Zemljine teže: kapljica vode se ne spušta dole kako gravitacija nalaže, već ide levo ili desno, pa heliktiti uvek rastu zrakasto. Najveća dvorana u aktivnom delu pećine je Cvijićeva dvorana, a imena ukrasa speleolozi su maštovito davali: Samac, Čika Ljuba i njegove mačke, Orao na steni, Snežana i sedam patuljaka. Pećina je, jednostavno, jedna bajka – opisuje Jasna, koja ovo radi samo sezonski (pećina je otvorena od aprila do novembra), po ugovoru s užičkom turističkom organizacijom o privremeno-povremenim poslovima, a preko zime decu u selu uči engleskom jeziku.

Ona se ovde u Potpeću udala, a roditelji joj i sada žive u Beogradu. Kako je Beograđanki u seoskoj sredini, pitamo je: – Ne bih se vratila u glavni grad da živim, ne prija mi više ta gradska gužva. Život u selu pruža mnogo više slobode nego onaj u gradu, ma kako to nekom kao fraza zvučalo. Ovde je spoj sa prirodom, divan posao koji radim, a ujedno sam i predsednica mesne zajednice. Mnogo je lepo kad se u ovako maloj sredini nađete u poziciji da nešto uradite za ovaj kraj – odgovara Jasna Milić.

Branko Pejović