Кључарка пећине зна тајну дуговечности

Потпећ код Ужица – Сеоски призори и тајновите пећинске стазе вреднији су за Јасну Милић од београдских булевара и сјаја велеграда. Мада се родила и школовала у Београду, она већ годинама живи у маленом Потпећу између Ужица и Пожеге. Селу познатом по Потпећкој пећини чији је отвор, висине 50 метара, највећи на Балкану.

У том бисеру природе Јасна, туризмолог по струци, ради као туристички водич. На хиљаде посетилаца упућује у тајне каменитог пећинског простора, где је човек још у доба неолита обитавао. Зна она сваку доступну стазу, украс, дворану пећине, групама гостију подробно о томе објашњава. Код Јасне је током целе године и кључ пећинског улаза, којим, зарад безбедности посетилаца, повремено закључава капију на стени код улазног отвора.

– Вредна је наша Јасна – говоре Потпећани који су ову Београђанку, а отац јој је одавде, као род рођени примили. – Она нам је, осим што ради као водич, уједно и председница наше месне заједнице – додају сељани, да би нам, не толико озбиљно, потом „у поверењу“ открили: – Чули смо да Јасна зна и тајну дуговечности.

Изненађени, пожелесмо да нам она открије ову тајну. Са осмехом, речита како и приличи водичу, Јасна то овако тумачи: – Мислили су, ваљда, на лековитост боравка у пећини. Постоје веровања да сваки улазак у пећину живот за дан продужава. За то су чули и неки посетиоци ове пећине, причају ми каткад о томе. Не тврдим, наравно, да је тако: колико сам пута у пећину ушла два живота бих живела, дуговечна као корњача била. Али и наука зна за пећинску лековитост, лечење на оваквим местима назива спелео-терапијом.

Објашњава наша саговорница да је температура у активном делу Потпећке пећине увек стална, око девет степени, а влажност ваздуха је веома висока. – Стручњаци кажу да овде улазимо у природну баричну комору, ваздух је посебан. То обично користи онима с обољењима респираторног система. Спелео-терапија се, иначе, користи у целом свету. Ми је овде не користимо, јер немамо услове за то. Верујте, поједини туристи који дођу пожеле да своје дете овде доводе сваки дан. Пећина је као лек. А унутра, за улазницу у пећину која кошта само 200 динара, можете и да се намажете глином за тен па да изађете лепши, а ту је и молитвеник где се помишља жеља. Кажу ми људи који се враћају: дошли смо да помислимо још једну жељу, она претходна се испунила – прича Јасна.

До улаза у Потпећку пећину, коју годишње посети око 10.000 људи, води успон са 192 степенице, а кружна стаза од уласка до изласка из ње има преко 750 степеника. Туристички обилазак траје колико и један школски час. – Пећина има облик мамута кад се гледа изнутра. Састоји се од сувог и активног дела. Суви део обилује ерозивним облицима, сталактитима и сталагмитима. У активном делу један од накита које ова пећина поседује редак је у свету. Ту су хеликтити који настају пркосећи сили Земљине теже: капљица воде се не спушта доле како гравитација налаже, већ иде лево или десно, па хеликтити увек расту зракасто. Највећа дворана у активном делу пећине је Цвијићева дворана, а имена украса спелеолози су маштовито давали: Самац, Чика Љуба и његове мачке, Орао на стени, Снежана и седам патуљака. Пећина је, једноставно, једна бајка – описује Јасна, која ово ради само сезонски (пећина је отворена од априла до новембра), по уговору с ужичком туристичком организацијом о привремено-повременим пословима, а преко зиме децу у селу учи енглеском језику.

Она се овде у Потпећу удала, а родитељи јој и сада живе у Београду. Како је Београђанки у сеоској средини, питамо је: – Не бих се вратила у главни град да живим, не прија ми више та градска гужва. Живот у селу пружа много више слободе него онај у граду, ма како то неком као фраза звучало. Овде је спој са природом, диван посао који радим, а уједно сам и председница месне заједнице. Много је лепо кад се у овако малој средини нађете у позицији да нешто урадите за овај крај – одговара Јасна Милић.

Бранко Пејовић