Veronauka pobeđuje građansko vaspitanje

Đaci koji će ubuduće slušati versku nastavu imaće novi nastavni plan i program i nove udžbenike, a status njihovih veroučitelja biće posle 14 godina rešen – oni će moći da zasnuju radni odnos na neodređeno vreme.

Kako je za naš list rekla Snežana Pavlović, zamenica predsednika Komisije za versku nastavu i savetnik u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u toku su izmene nastavnog plana i programa, a paralelno se radi i na izmeni udžbenika i nastavnih sredstava i to za sve razrede. Po njenim rečima, važno je i to što će se oko izmena sadržaja pitati i najbolji veroučitelji, to jest u novu koncepciju ovog predmeta biće uključeno i njihovo četrnaestogodišnje iskustvo iz škole.

– Komisija radi i na sistemskom rešavanju statusa veroučitelja, kako bi i oni, kao i svi ostali nastavnici stekli pravo da zasnuju radni odnos na neodređeno vreme, a ne da kao sada, pred početak svake školske godine produžavaju ugovor – objašnjava Pavlović.

Iako je veronauka u školama gotovo 14 godina, precizni podaci o tome koliko Srbija ima veroučitelja i koliko dece sluša versku nastavu – ne postoje. Do sada se baratalo podatkom o 2.500 veroučitelja u čitavoj Srbiji za sve verske zajednice, a kako saznajemo u komisiji, prvi put će svi podaci biti sabrani i poznati za mesec i po dana.

Takođe nam kažu i da nije tačan podatak koji se godinama iznosi u javnosti – da je podjednak broj đaka na verskoj nastavi i građanskom vaspitanju. Naprotiv, najnoviji podaci pokazuju da je mnogo više đaka na časovima veronauke i da postoje sredine, poput Valjeva (90 odsto đaka) ili Banata (60.000 učenika) gde veronauka dominira, a da istovremeno nigde nije zabeležena takva vrsta dominacije za građansko vaspitanje.

– U početku, te školske 2001/2002. godine bilo je teško organizovati nastavu iz veronauke, imali smo tek po nekoliko prijavljenih đaka u svakom odeljenju. Lane je na verskoj nastavi bilo nešto više od 40 odsto đaka, a ove godine je odnos pola-pola kada se uporedi sa građanskim vaspitanjem – priča za naš list Zoranka Rebić, vršilac dužnosti direktorka beogradske Trgovačke škole.

Ona kaže da su đaci oduševljeni svojim veroučiteljima koji organizuju sekcije, takmičenja, vode ih na časove i van škole, umeju da animiraju decu i da ih približe crkvi. Veroučitelji su u odnosu na druge nastavnike u lošijem položaju, jer moraju da potpisuju ugovor svake godine, dodaje, nedostaje im obuka, seminari, stručno usavršavanje, a bilo bi dobro da se uz „rešenje za stalno”, reši i pitanje nedostatka udžbeničke literature. Direktorka kaže da nije dovoljno samo to što postoji nastavni plan, jer čas praktično zavisi samo od maštovitosti i sposobnosti veroučitelja.

Šta kažu učenici? Dobrila Stanković, Marija Vasić i Mirko Đurđević u glas objašnjavaju da potiču iz verujućih porodica i da je verska nastava za njih bila logičan izbor. Njima ne smeta to što nemaju udžbenik, jer im se dopada da uče gledajući dokumentarne filmove koje veroučitelj pušta na času, a odlaze i u crkvu…

Svo troje su maturanti, u dnevniku su trojke, četvorke i petice i priznaju da još nisu počeli da se pripremaju za upis na fakultete, iako znaju da neće biti lako dobiti indeks Više poslovne i Više ugostiteljske škole ili buduće vaspitačice.

– Veronauku slušam od prvog razreda osnovne škole, to je bio moj izbor. Profesor radi mnogo sa nama, priča zanimljivo, na primer, o svom putu u Svetu zemlju, vodi nas i na liturgiju, mene je vodio na krštenje i stvarno sam zadovoljna ovim časovima – kaže Dobrila.

– Za razliku od drugih predmeta i časova, atmosfera je opuštenija, nemamo brojčane ocene, ja na primer imam „ističe se”. Veroučitelj nam pomaže da održimo veru i da razbijemo neke zablude. Najviše je bilo polemike oko toga da li su Bog i Isus jedno, to je većina učenika mešala, a bilo je i tema koje smo mi tražili poput narkomanije, alkoholizma, štetnosti duvana – priča Marija.

– Redovno idem u crkvu, slušam liturgiju. To što nemamo udžbenik ne osećam kao neki nedostatak, jer to prevazilazimo razgovorom sa veroučiteljem i gledanjem filmova. Mi imamo sreće što imamo dobre veroučitelje, i ne pričamo samo o veri, već i o nekim drugim, životnim stvarima – kaže Mirko.

Veroučitelji, nakon 14 godina nastave u školama, bolje ocene daju Pravoslavnom katihizisu u srednjoj, nego u osnovnoj školi, a najlošije ocenjuju veronauku koju slušaju prvaci. I oni su ova tri problema – programi neprimereni uzrastu učenika, nedostatak nastavnih sredstava i kvalitetnih udžbenika i nerešeni status nastavnika verske nastave, označili kao goruće u obimnom istraživanju Ministarstva prosvete koje je ovih dana objavljeno u javnosti.

Iako nastavnici primećuju da u okruženju ima i onih koji veronauku doživljavaju kao predmet koji je privremeno u sistemu, većina smatra da verska nastava treba da se izučava u školama kao poseban predmet za svaku konfesiju i to u svim razredima osnovne i srednje škole.

Sandra Gucijan