Vruće ekspertske fotelje u vladi

U mnogim vladama od početka višestranačja bili su angažovani eksperti na ministarskim mestima umesto stranačkih kadrova. Prema najavi Aleksandra Vučića, biće ih i u njegovom kabinetu. Zašto i kada se angažuju eksperti u vođenju državnih poslova i da li su razlozi oslobađanje od odgovornosti zbog neuspeha ili zato što ih je lakše pomeriti s mesta od stranačkih prvaka.

Politički analitičar Miodrag Radojević kaže da ekspertske vlade nisu samo recept naših političkih kuhinja i da, po pravilu, nastaju u kriznim vremenima. „Za ekspertima se uglavnom pribegava kada je strančarenje uzelo maha, tako da je ideja partijske vlade kompromitovana. Od njih se očekuje da ojačaju autoritet vlade, da potvrde novu vrstu legitimiteta, njen kredibilitet u inostranstvu i da garantuju da će voditi kvalitetniju politiku.

Premijeri su u prilici da se pojave kao lideri nacije, a ne samo partije, demonstrirajući moć da postavljaju članove vlade ne mareći za uskostranačke interese. Raniji pokušaji, praćeni ogromnim očekivanjem javnosti, bili su promašaj, jer su namere većine eksperata ostajale pusto slovo na papiru, što zbog menadžerskih sposobnosti ali više zbog toga što je karakter reformi ugrožavao parcijalne interese stranaka na vlasti. Ako se već nisu udomili u strankama, ni ostvarili javnu karijeru, pokazalo se da su ekspertske fotelje vruće i da su pogodne za jednokratnu upotrebu”.

Dr Neven Cvetićanin, naučni saradnik Instituta društvenih nauka, kaže da ni kada bi se sve stranke sastavile ne bi bilo dovoljno kadrova da se popune sva mesta. On je zato za vraćanje „imena i prezimena” u srpsku politiku. „Ali i vanpartijski kadrovi bi trebalo da ispune četiri uslova: da su stručno ostvareni, da govore bar jedan strani jezik, da su bili na usavršavanju u inostranstvu i da to iskustvo mogu ovde da prenesu i da su funkcionalno pismeni”. Cvetićanin kaže da su prostor oslobođen od kvalitetnih i stručnih kadrova zaposeli partijski polukvalifikovani polukadrovi. „Da stvar bude gora, i ono malo kvalitetnih ljudi što je ostalo u zemlji počelo je da beži od politike kao đavo od krsta, ne želeći da učestvuje u sveopštem kadrovskom blatu u koje smo upali. Zato vlast treba da se otvori za kvalitetne ljude sa ’imenom i prezimenom’, i zato ohrabruje to što se građanima za najviše funkcije nude ljudi s ’imenom i prezimenom’”.

Cvetićanin ne misli da se eksperti angažuju jer ih je lakše otpisati od stranačkih prvaka. „Lakše je otresti se kadra iz stranke jer su oni navikli da se pomeraju. Odricanjem od eksperata gubi vlada. Posebno ova vlada treba da uzima eksperte. Ta strategija je ispravna, i u svetu se ulazi u vlast sa ’imenom i prezimenom’”.

Miodrag Radojević

Radojević kaže da je uvođenje eksperata u vladu doktrinarno posmatrano suprotno logici klasičnog parlamentarizma, konceptu odgovornosti vlade, ulozi partija i svedoči o slabostima savremene demokratije. „To ukazuje na osiromašenje intelektualnog potencijala stranaka. Partije bi trebalo da konkurišu idejama na političkom tržištu, da kako je govorio Slobodan Jovanović izlučuju narodnu volju i okupljaju umne glave u vlasti i opoziciji.

Ipak, savremeni politički život u kome je marketing najvažnije polje ukrštanja interesa stranaka oslabio je ove izvorne funkcije, pa je i to razlog što u njima retko nailazimo na priznate stručnjake i što su jalove partijske vlade. Eksperti odgovaraju predsedniku vlade, i plaćaju ceh za loše rezultate. Zbog toga je upotreba eksperata ministara lek sa privremenim dejstvom, jer ne leči uzroke već simptome bolesti”.

Dragomir Anđelković

Dragomir Anđelković, analitičar, kaže da su naši preci formirali vlade nacionalnog spasa u kriznim vremenima i da sadašnja vlada bar donekle ima cilj da objedini nacionalne snage kako bi se olakšalo postizanje nacionalnog konsenzusa. „Ne radi se o klasičnoj koncentracionoj vladi, u pitanju je pokušaj da se u njen rad uključe predstavnici skoro svih političkih stranaka i da se radi veće efikasnosti okupe eksperti.

Glavnu reč u slučaju nemogućnosti postizanja konsenzusa imaće Aleksandar Vučić, koji će obavljati rekonstrukciju ili manje kadrovske promene. To može relativno lako da uradi kada su u pitanju eksperti”. Anđelković kaže da položaj stranačkih i ministara eksperata nije bitno drugačiji i da je presudan rezultat. „Vučić je trijumfovao na osnovu ogromne nade građana da je u dogledno vreme moguće efikasno sprovesti reforme, što znači da on i vlada koju formira neće imati mnogo vremena za postizanje pozitivnih rezultata. Zato nije logično da ima razumevanje za bilo čiji neuspeh jer će ceh platiti on. Građanima će u fokusu biti Vučić, što će njega verovatno podstaći da se kao ’generalni menadžer’ ponaša maksimalno aktivno, sa konsekvencama po sve članove kabineta”.