Вруће експертске фотеље у влади

У многим владама од почетка вишестраначја били су ангажовани експерти на министарским местима уместо страначких кадрова. Према најави Александра Вучића, биће их и у његовом кабинету. Зашто и када се ангажују експерти у вођењу државних послова и да ли су разлози ослобађање од одговорности због неуспеха или зато што их је лакше померити с места од страначких првака.

Политички аналитичар Миодраг Радојевић каже да експертске владе нису само рецепт наших политичких кухиња и да, по правилу, настају у кризним временима. „За експертима се углавном прибегава када је странчарење узело маха, тако да је идеја партијске владе компромитована. Од њих се очекује да ојачају ауторитет владе, да потврде нову врсту легитимитета, њен кредибилитет у иностранству и да гарантују да ће водити квалитетнију политику.

Премијери су у прилици да се појаве као лидери нације, а не само партије, демонстрирајући моћ да постављају чланове владе не марећи за ускостраначке интересе. Ранији покушаји, праћени огромним очекивањем јавности, били су промашај, јер су намере већине експерата остајале пусто слово на папиру, што због менаџерских способности али више због тога што је карактер реформи угрожавао парцијалне интересе странака на власти. Ако се већ нису удомили у странкама, ни остварили јавну каријеру, показало се да су експертске фотеље вруће и да су погодне за једнократну употребу”.

Др Невен Цветићанин, научни сарадник Института друштвених наука, каже да ни када би се све странке саставиле не би било довољно кадрова да се попуне сва места. Он је зато за враћање „имена и презимена” у српску политику. „Али и ванпартијски кадрови би требало да испуне четири услова: да су стручно остварени, да говоре бар један страни језик, да су били на усавршавању у иностранству и да то искуство могу овде да пренесу и да су функционално писмени”. Цветићанин каже да су простор ослобођен од квалитетних и стручних кадрова запосели партијски полуквалификовани полукадрови. „Да ствар буде гора, и оно мало квалитетних људи што је остало у земљи почело је да бежи од политике као ђаво од крста, не желећи да учествује у свеопштем кадровском блату у које смо упали. Зато власт треба да се отвори за квалитетне људе са ’именом и презименом’, и зато охрабрује то што се грађанима за највише функције нуде људи с ’именом и презименом’”.

Цветићанин не мисли да се експерти ангажују јер их је лакше отписати од страначких првака. „Лакше је отрести се кадра из странке јер су они навикли да се померају. Одрицањем од експерата губи влада. Посебно ова влада треба да узима експерте. Та стратегија је исправна, и у свету се улази у власт са ’именом и презименом’”.

Миодраг Радојевић

Радојевић каже да је увођење експерата у владу доктринарно посматрано супротно логици класичног парламентаризма, концепту одговорности владе, улози партија и сведочи о слабостима савремене демократије. „То указује на осиромашење интелектуалног потенцијала странака. Партије би требало да конкуришу идејама на политичком тржишту, да како је говорио Слободан Јовановић излучују народну вољу и окупљају умне главе у власти и опозицији.

Ипак, савремени политички живот у коме је маркетинг најважније поље укрштања интереса странака ослабио је ове изворне функције, па је и то разлог што у њима ретко наилазимо на признате стручњаке и што су јалове партијске владе. Експерти одговарају председнику владе, и плаћају цех за лоше резултате. Због тога је употреба експерата министара лек са привременим дејством, јер не лечи узроке већ симптоме болести”.

Драгомир Анђелковић

Драгомир Анђелковић, аналитичар, каже да су наши преци формирали владе националног спаса у кризним временима и да садашња влада бар донекле има циљ да обједини националне снаге како би се олакшало постизање националног консензуса. „Не ради се о класичној концентрационој влади, у питању је покушај да се у њен рад укључе представници скоро свих политичких странака и да се ради веће ефикасности окупе експерти.

Главну реч у случају немогућности постизања консензуса имаће Александар Вучић, који ће обављати реконструкцију или мање кадровске промене. То може релативно лако да уради када су у питању експерти”. Анђелковић каже да положај страначких и министара експерата није битно другачији и да је пресудан резултат. „Вучић је тријумфовао на основу огромне наде грађана да је у догледно време могуће ефикасно спровести реформе, што значи да он и влада коју формира неће имати много времена за постизање позитивних резултата. Зато није логично да има разумевање за било чији неуспех јер ће цех платити он. Грађанима ће у фокусу бити Вучић, што ће њега вероватно подстаћи да се као ’генерални менаџер’ понаша максимално активно, са консеквенцама по све чланове кабинета”.