Stvaralački hedonizam

U stvaralačkom luku dugom četiri decenije Velimir Vukićević (1950) neguje kreativne ideale ispoljene u živom idejnom konceptu, zahtevnoj tehnici i tehnologiji medija keramike, stvaranju bogatstva formi. Van svake sumnje, njegov rad relativizuje mnoge konvencionalne ideje o (primenjenoj) vizuelnoj umetnosti zasnovane na lavirintu predrasuda i kategorizaciji oblasti keramoplastike i/ili keramoslikarstva. Naime, fleksibilnost medija i njegovih propustljivih barijera u vizuelnim umetnostima otvorili su pitanja o moći umetničke keramike i pomeranju njenih granica. Jer u praksi je potvrđeno da su posebni jedino materijal i putevi ekspresije.

Pored klasičnog akademskog obrazovanja, Velimir Vukićević je sazrevao i u delikatnoj borbi za sopstveni stvaralački prostor koja se odvijala između oca i sina, starijeg i mlađeg Vukićevića.

Danas samo Velimir Vukićević, ličnost snažnog stvaralačkog personaliteta koja traga za savršenstvom likovnog prosedea u kojem dekoracija postaje i znak i crtež, ono što jeste po sebi, materijal koji navodi bliskost sa manuelnom i zanatskom poetizacijom.

„Sve što radim forma je po kojoj bih slikao”, ova izjava pojašnjava Vukićevićev poetski diskurs i genezu njegovih eksperimenata i vizija u sugestivno oslikanim porcelanskim formama. Geometrijska dekoracija simetrično-asimetričnih objekata unikatne keramike (koji asociraju i na posudne forme – tanjir, kutiju, šolju) povezuje zajednički likovni problem – razbijanje i/ili otvaranje prostora i ulaženje u tajnu njegove dubine. Može se reći i da je romantično geometrizovana forma deo potrebe ovog autora da duh hladnog i racionalnog ustukne pred mekotom i senzualnošću iluzionističkog crteža. Isto tako, dekoracija nemirne i bogate geometrijske strukture, bojeni pasaži sa belinama, deo su koncepta Vukićevićevog alhemičarskog pokusa obojenog nijansama odnegovane estetike i kreativnog hedonizma svojstvenog strasnoj ličnosti. U obnavljanju i promenama prvobitnog oblika, zvezdanog belega nove forme, sinergija vatre i boje razgreva nova likovna rešenja i magiju diskretnih unutrašnjih senzacija njegovih radova. Ovi radovi su i fragmenti svojevrsnih dnevničkih beležaka čija sugestivna tipologija i fascinantna tematizacija razgranavaju vizuelni sadržaj. „Opis njegovog dela mogao bi se sažeti u nekoliko reči: suptilnost, iluzionizam, belina, (ne)poznata forma, asocijativnost…” ključne su reči koje fundiraju principe stvaralačkih načela i koje je u katalogu izložbe zapisala Nela Tonković.

Atelje je svakako, i za ovog autora, „Malo ostrvo sigurnosti”, kako je i naziv jednog rada, a samostalne izložbe su, između ostalog, i veliko profesionalno iskušenje puno tenzija koje remete ustaljeni ritam rada i velika pomeranja i izmeštanja. To je svakako i jedan od razloga što je Vukićević priredio svega nekoliko samostalnih izložbi. Međutim, on je veoma aktivan na domaćoj i inostranoj likovnoj sceni kao izlagač, i kao učesnik profesionalnih skupova, seminara, žirija, a deluje i kao pedagog na Katedri za keramiku, na kojoj je i sam diplomirao. Primer posvećenog i agilnog stvaraoca koji izlaže širom sveta. Takođe, njegov rad je krunisan relevantnim nagradama i priznanjima kao i odabirom za mnoge kolekcije. Velimir Vukićević je jedna od aktuelnih i osobenih autorskih pojava na umetničkoj sceni Srbije, što i ova izložba u Subotici veoma dobro ilustruje.