Krpelji uveliko vrebaju

Sezona krpelja nije pošteno ni počela, a u ambulantama Klinike za dermatovenerologiju KCS-a pomoć dnevno zatraži i do 50 pacijenata. U Institutu za epidemiologiju VMA, gde je moguće uraditi i dodatne analize na prisustvo bakterije „borelije burgdorferi” koja je uzročnik opake lajmske bolesti, beleže pet puta manji broj građana sa istim problemima, u odnosu na KCS. Slična situacija je i u prestoničkim domovima zdravlja, pa lekari podsećaju da u proleće iz trave, niskog rastinja i krošnji vrebaju paraziti koji se hrane krvlju. Ubod ove napasti je bezbolan i neprimetan, ali je problem što krpelj može da bude domaćin bakterije „borelije burgdorferi” koja izaziva lajmsku bolest.

Prošle godine, sa milion i po dinara Sekretarijat za zdravstvo finansirao je projekat besplatnog utvrđivanja prisustva neželjene bakterije kod 400 pacijenata za koje se „zakačio” krpelj. U Zavodu za biocide gde su se sprovodila ova ispitivanja napominju da će i u 2014. biti moguće uraditi do 300 besplatnih analiza, jer su u potpunosti kadrovski opremljeni i imaju opremu za analize takozvanom PCR metodom. Uz njih, VMA će biti jedina zdravstvena ustanova u Srbiji koja zvanično detektuje prisustvo „borelije” u krpeljima pomoću mikroskopa sa tamnim poljem, ali se pregledi naplaćuju jer RFZO tu uslugu nije svrstao u osnovnu, već u dopunsku zdravstvenu zaštitu.

– Prvi rezultati ispitivanja aktivnosti krpelja, sprovedeni polovinom marta ove godine, ukazali su na njihovu veliku brojnost u prirodi i zaraženost uzročnikom lajmske bolesti u visokom procentu. U Institutu za epidemiologiju moguće je uraditi i dodatnu analizu i ta usluga staje 650 dinara. Pacijenti kod kojih je odstranjen krpelj pozitivan, a proveo je u koži više od 24 časa, upućuju se infektologu koji odlučuje o primeni antibiotika. Posle takve terapije, on će odlučiti da li su potrebni posebni mikrobiološki testovi krvi. Za pacijente sa uputom, „elisa test” je besplatan – napominje pukovnik prof. dr Radovan Čekanac.

U ambulantu instituta na VMA u prvoj polovini aprila dnevno se javljalo pet do deset osoba sa ubodom krpelja. Insekti su odstranjeni i pregledano je da li su domaćini bakterije „borelije burgdorferi”. Lekari očekuju veći broj građana u vreme prvomajskih praznika, kada najčešće pregledaju od 30 do 40 osoba.

U Klinici za dermatovenerologiju KCS-a napominju da u jeku sezone krpelja, od kraja aprila do oktobra, dnevno odstrane i stotinak ovih parazita.

– Ovih dana kod nas dođe i do 50 pacijenata što nije zanemarljiv broj, pa podsećamo da se ovakve intervencije mogu obaviti i u domovima zdravlja – ističu u KCS-u.

----------------------------------------------

Samopregled najbolja zaštita

Krpelji mogu biti opasni prenosioci zaraznih bolesti (lajmska bolest, krpeljski encefalitis, babezijaze kod pasa) od kojih neke mogu imati i fatalan ishod. Nastanak infekcije zavisi od razvojnog stadijuma krpelja, infektivne doze „borelije burgdorferi” u jedinki, kao i vremena provedenog na koži domaćina.

– U Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju radi se rana dijagnostika lajmske bolesti na preparatu krpelja i dodatna PCR metoda, a antibiotska terapija uključuje se samo u slučaju da je krpelj nosilac bakterije – napominje dr Ana Lončar. Ona savetuje samopregled tela posle boravka u prirodi kao najvažniju meru zaštite.

----------------------------------------------

Lajmska bolest – od crvenila do invaliditeta

Najpre se javlja bubuljica oko koje se pojavljuje crvenilo u koncentričnim krugovima. Do toga može doći tri dana posle uboda, ali i čitavih 32 dana

Narednu grupu simptoma čine svrab, žarenje, uvećane i bolne limfne žlezde, povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima...

Ukoliko se bolest ne leči, može doći i do promena na nervnom sistemu, otoka na zglobovima, poremećaja ritma srca, što u nekim slučajevima može da prouzrokuje trajnu invalidnost.