Крпељи увелико вребају

Сезона крпеља није поштено ни почела, а у амбулантама Клинике за дерматовенерологију КЦС-а помоћ дневно затражи и до 50 пацијената. У Институту за епидемиологију ВМА, где је могуће урадити и додатне анализе на присуство бактерије „борелије бургдорфери” која је узрочник опаке лајмске болести, бележе пет пута мањи број грађана са истим проблемима, у односу на КЦС. Слична ситуација је и у престоничким домовима здравља, па лекари подсећају да у пролеће из траве, ниског растиња и крошњи вребају паразити који се хране крвљу. Убод ове напасти је безболан и неприметан, али је проблем што крпељ може да буде домаћин бактерије „борелије бургдорфери” која изазива лајмску болест.

Прошле године, са милион и по динара Секретаријат за здравство финансирао је пројекат бесплатног утврђивања присуства нежељене бактерије код 400 пацијената за које се „закачио” крпељ. У Заводу за биоциде где су се спроводила ова испитивања напомињу да ће и у 2014. бити могуће урадити до 300 бесплатних анализа, јер су у потпуности кадровски опремљени и имају опрему за анализе такозваном ПЦР методом. Уз њих, ВМА ће бити једина здравствена установа у Србији која званично детектује присуство „борелије” у крпељима помоћу микроскопа са тамним пољем, али се прегледи наплаћују јер РФЗО ту услугу није сврстао у основну, већ у допунску здравствену заштиту.

– Први резултати испитивања активности крпеља, спроведени половином марта ове године, указали су на њихову велику бројност у природи и зараженост узрочником лајмске болести у високом проценту. У Институту за епидемиологију могуће је урадити и додатну анализу и та услуга стаје 650 динара. Пацијенти код којих је одстрањен крпељ позитиван, а провео је у кожи више од 24 часа, упућују се инфектологу који одлучује о примени антибиотика. После такве терапије, он ће одлучити да ли су потребни посебни микробиолошки тестови крви. За пацијенте са упутом, „елиса тест” је бесплатан – напомиње пуковник проф. др Радован Чеканац.

У амбуланту института на ВМА у првој половини априла дневно се јављало пет до десет особа са убодом крпеља. Инсекти су одстрањени и прегледано је да ли су домаћини бактерије „борелије бургдорфери”. Лекари очекују већи број грађана у време првомајских празника, када најчешће прегледају од 30 до 40 особа.

У Клиници за дерматовенерологију КЦС-а напомињу да у јеку сезоне крпеља, од краја априла до октобра, дневно одстране и стотинак ових паразита.

– Ових дана код нас дође и до 50 пацијената што није занемарљив број, па подсећамо да се овакве интервенције могу обавити и у домовима здравља – истичу у КЦС-у.

----------------------------------------------

Самопреглед најбоља заштита

Крпељи могу бити опасни преносиоци заразних болести (лајмска болест, крпељски енцефалитис, бабезијазе код паса) од којих неке могу имати и фаталан исход. Настанак инфекције зависи од развојног стадијума крпеља, инфективне дозе „борелије бургдорфери” у јединки, као и времена проведеног на кожи домаћина.

– У Заводу за биоциде и медицинску екологију ради се рана дијагностика лајмске болести на препарату крпеља и додатна ПЦР метода, а антибиотска терапија укључује се само у случају да је крпељ носилац бактерије – напомиње др Ана Лончар. Она саветује самопреглед тела после боравка у природи као најважнију меру заштите.

----------------------------------------------

Лајмска болест – од црвенила до инвалидитета

Најпре се јавља бубуљица око које се појављује црвенило у концентричним круговима. До тога може доћи три дана после убода, али и читавих 32 дана

Наредну групу симптома чине свраб, жарење, увећане и болне лимфне жлезде, повишена температура, главобоља, болови у мишићима...

Уколико се болест не лечи, може доћи и до промена на нервном систему, отока на зглобовима, поремећаја ритма срца, што у неким случајевима може да проузрокује трајну инвалидност.