Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Preminuo Tadeuš Ruževič

Фото Сајт wybitnych.pl

Posle Herberta, Miloša, Šimborske, Mrožeka otišao je, 24. aprila Ruževič, jedan od poslednjih velikana poljske književnosti, dobitnik niza značajnih poljskih i svetskih nagrada, koga je zaobišla Nobelova.

Bio je pesnik, prozni pisac, esejista, dramski pisac, filmski scenarista. Nečuveno autobiografičan, mada se prema umetnosti odnosio krajnje kritično i suzdržano. Živeo je skromno, celog života u unutrašnjoj emigraciji u gradićima i gradovima Donje Šleske.

Učestvovao je u ratu u Zemaljskoj armiji. Poeziju je počeo da piše uoči samog rata, zahvaljujući starijem bratu Janušu, takođe pesniku koji je poginuo pred sam kraj rata i u svemu mu bio veliki uzor. Posvetio mu je knjigu u okviru svojih Sabranih dela.

Zahvaljujući tome što se nije društveno angažovao napisao je dvadesetak zbirki pesama, autor je „Kartoteke”, jedne od najznačajnijih drama 20. veka. Premda nije voleo književne večeri, intervjue, susrete s čitaocima spada u najprevođenije poljske pesnike. Prema bibliografiji Instituta za knjigu prevođen je na 58 jezika. Njegovi prevodi objavljeni su u 900 knjiga.

Bio je autor najznačajnijih poljskih izdavačkih kuća. Njegove drame izvođene su u najčuvenijim poljskim i svetskim pozorištima. Posvećivane su mu brojne naučne konferencije. Mada se, s obzirom na to da je studirao istoriju umetnosti i po svoj prilici želeo pre da bude likovni umetnik nego pisac, družio sa slikarima, vajarima, istoričarima umetnosti.

Pred kraj života izložio je u Narodnom muzeju u Vroclavu, u kome je od 1968. živeo, svoje instalacije. I u njima je ispoljio izuzetno osećanje za ironiju i humor.

U Jugoslaviji i Srbiji otkrio ga je krajem pedesetih godina prošlog veka Petar Vujičić koji ga je prevodio do smrti 1993. godine. Kod Petra sam upoznala Ruževiča sedamdesetih godina, te mi je dopustio da ga nakon njega prevodim. Spada u retke pisce čija su najznačajnija dela prevedena na srpski.

Nedavno je Treći trg objavio Ruževičeve „Izabrane pesme”, koje potvrđuju uverenje kritičara i teoretičara književnosti da je: „Jedini u lirici izrazio dramu svoje generacije”, kako je za njega kao debitanta rekao veliki poljski kritičar Kazimjež Vika.

Od samog početka bio je kod nas rado čitan. Po svoj prilici na mnoge naše pesnike izvršio je određen uticaj, mada je teško reći koji, jer je njegova „jednostavnost” neponovljiva.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.