"Lukoilu" se ne sviđa srpsko tržište

Ruski naftni gigant "Lukoil–Beopetrol", prema za sada nepotvrđenim informacijama, sve je bliži odlasku sa našeg tržišta. Zvuči neverovatno, ali kompanija ovakvog kalibra, sudeći po mnogo čemu, nije se baš snašla na, objektivno, malom srpskom tržištu. Rezultati njihovog četvorogodišnjeg prisustva u Srbiji  jesu poslovanje s gubicima, koje je nedavno kulminiralo i smanjenjem plata zaposlenih, probijanje rokova za realizaciju kupoprodajnog ugovora, zbog kojeg je trebalo da plate kaznu od oko 35 miliona evra, konstantan pad vrednosti akcija na Beogradskoj berzi...

Na spisku nedaća "Lukoila" je i kašnjenje u modernizaciji pumpi. I običnom posmatraču je jasno da ih je konkurencija pretekla, iako im se u startu nije mogla ni približiti. "Lukoil" je biznis u Srbiji započeo sa više od 170 gotovih pumpi, dok su ostale naftne kompanije morale da ih grade.

Sam direktor "Lukoil–Beopetrola" Plamen Popov u javnosti je nedvosmisleno izjavio da kompanija "posle privatizacije posluje u uslovima monopolističkog tržišta, budući da je Uredba o zabrani uvoza derivata i dalje na snazi, a da država reguliše cene derivata, što smanjuje manevarski prostor za zaradu". Kao razlog više za loše rezultate naveo je "da je Beopetrol 2003, kada je kupljen, imao gubitak od oko 489,8 miliona dinara". Ovih dana, dok akcije "Lukoila" osetno padaju, prvi čovek kompanije tvrdi da je njen kapital danas čak pet puta veći nego kada su je kupili.

I dok mali akcionari "Lukoil–Beopetrola" pokušavaju celu stvar da iznesu na čistac, apelujući na javnost da ruski recept ne bi trebalo primenjivati u budućim privatizacijama javnih preduzeća u Srbiji, s druge strane, zaposleni traže da im se isplate sve zaostale zarade. Zbog loših finansijskih rezultata lični dohoci su im umanjeni od 20 do 25 odsto.

Kako potvrđuju u "Lukoil–Beopetrolu" prvi čovek kompanije Plamen Popov odlučio se na ovakav, po njemu najbezbolniji korak, kako bi uštedama pokušao da u dogledno vreme kompaniju dovede na zelenu granu i tako opravda ime ruskog giganta. U suprotnom bi, kako je predočeno i radnicima, moralo da se ide na još drastičnije mere, zbog kojih bi na kraju oni najviše ispaštali. Ukoliko se poslovanje poboljša radnici bi do kraja 2008. godine dobili sve neisplaćene zarade.

U "Lukoilu" tvrde da im u ostvarivanju pozitivnih rezultata teškoće prave i visoki porezi koji moraju redovno da se izmiruju državi, a da drugi nemaju tu obavezu. Uz to, tvrde da je i jako spora procedura u dobijanju dozvola za gradnju novih pumpi.

Kako "Politika" saznaje iz izvora bliskih "Lukoilu", centrala ove kompanije u Rusiji zbog svega ovoga ozbiljno razmišlja da "batali" dalji posao u Srbiji. Do nekih boljih vremena. Izvesno je i da zbog ovakve slike u javnosti "Lukoil" čak neće učestvovati ni na tenderu za privatizaciju NIS-a.

Ni po kotiranju akcija na Beogradskoj berzi za Lukoil–Beopetrol se ne može reći da uspešno posluje. Iako je reč o četvrtoj naftnoj kompaniji u svetu, vrednost akcija joj konstantno pada. Kada su 7. maja ove godine akcije iznete na berzu njihova vrednost je bila 21.000 dinara (oko 260 evra), a kada je ruski gigant kupovao "Beopetrol" pre četiri godine vredele su čak 706 evra. Ovih dana one vrede 12.500 dinara za akciju (oko 155 evra). Upitan da objasni šta mogu biti razlozi konstantnog pada akcija jedne ovako ugledne naftne kompanije, Branko Pavlović, zastupnik malih akcionara "Lukoil–Beopetrola", kaže da bi dnevne oscilacije mogle da se objasne "psihološkim" razlozima, koji su karakteristični za berzansko poslovanja, ali kada akcije duže vreme padaju onda nešto "debelo" nije u redu.

Na pitanje koliko su, po njemu, izvesne najave "Lukoila" da prekida posao u Srbiji i to pošto je, kako tvrde, debelo preplatio "Beopetrol", Pavlović tvrdi da oni to stalno govore, ali da su male šanse da se tako nešto desi.

– Stalno ponavljaju da je njihov glavni problem srpska vlada. Da je vlada bolja, prema njihovim tvrdnjama, "i njihovo poslovanje bi bilo za primer". Oni treba da objasne šta pod tim misle", zaključuje Pavlović.