Kolekcija stvarana dve decenije

Poznati profesor i istoričar umetnosti, ser Ernst Gombrih smatrao je da teško, gotovo nemoguće u isti mah zadovoljiti zahteve stručne javnosti i interesovanje publike. Ambicija privatnog muzeja Cepter u Beogradu jeste da pomiri i uskladi upravo te različite ukuse, i da njihova kolekcija bude prihvaćena kod kritičara, posetilaca, i prikazana širom sveta.

Otvaranjem izložbe „Gde su sada”, večeras u 20 časova, u Muzeju Cepter (Knez Mihailova 42), biće svečano obeleženo dve decenije rada istoimene galerije koja je vremenom izrasla u muzej. Izložbu otvara istoričarka umetnosti Bojana Burić, a biće orikazana dela Dragana Stankovića, Ivane Popov, Katarine Alepmijević, Maje Ljubojević Krajnak, Ratka Čupića i Vere Stanković.

Galerija Cepter osnovana je 1994, u Bulevaru Mihaila Pupina 117, na Novom Beogradu, i u njoj su priređene izložbe Ljubice Cuce Sokić, Stojana Ćelića, Bore Iljovskog, Miodraga B. Protića, Mila Milunovića, Lazara Vozarevića, i drugih.

Muzej Cepter, koji se danas prostire na 3. 000 kvadratnih metara, otvoren je kasnije, 2010. godine. Smešten je u Knez Mihailovoj ulici 42, u zgradi rađenoj po projektu hrvatskog arhitekte Dionisa Andrije Sunka, a ovo velelepno zdanje izgrađeno je 1922. godine za potrebe Prve hrvatske štedionice.

Cilj osnivača muzeja, Madlene Cepter, i direktorke dr Ivane Simeonović Ćelić, bio je da kolekcijom muzeja obuhate autore s kraja dvadesetog, i početka 21. veka, i u zbirku uvrste dela slikara i vajara koji su bili članovi raznih umetničkih grupa, kao što su Zadarska, Decembarska, Jedanaestorica, Mediala. Tu su i predstavnici enformela, ali i nove, narativne i poetske figuracije, pop arta, transavangarde, konceptualizma i postkonceptualizma. U zbirci su radovi profesora sa beogradske i novosadske akademije, članova SANU, i plejade mladih stvaralaca.

– Od prvih izložbi u Galeriji Cepter praksa je bila da jedno delo umetnika galerija otkupi, a da nam jedan rad umetnik pokloni. Tako je nastajala kolekcija koja danas broji 416 dela, od čega ima dosta diptiha i triptiha, i to od 160 umetnika – kaže Ivana Simeonović Ćelić.

Dela su otkupljivana od autora ili od njihovih naslednika, ali i probirana sa tržišta umetničkih dela.

– U muzeju nam nedostaju imena kao što su Tabaković i Šejka, zato što čekamo da se na tržišu pojavi njihovo vrhunsko delo. Želimo da kupimo i još neko delo od Vozarevića. Dosta kolekcionara se opredelilo za umetnost druge polovine 20. veka, kao što smo i mi, i neka dobra dela nalaze se kod njih. Uopšte, danas je teško nabaviti vrhunsko delo poznatog umetnika koji nije među živima. Nedavno su nam nudili rad, za koji je rečeno da je Šejkin, pa su eksperti utvrdili da to ipak nije bio Šejka – ističe direktorka Cepter muzeja, i dodaje da je „Škola crtanja”Miodraga Dade Đurića najskuplje otkupljeno delo koje se nalazi u njihovoj zbirci, ali, bar za sada, ta cena će ostati u tajnosti.

Kako dodaje naša sagovornica, kriterijumi za odabir dela starijih autora jesu umetnička vrednost i istorijska distanca, a kada su u pitanju mladi umetnici, treba biti vizionar i predvideti da li oni mogu da izdrže test vremena.

U ovoj privatnoj zbirci zastupljeni su i naši stvaraoci koji žive u dijaspori: Vlada Veličković, Ljuba Popović, Petar Omčikus, Ljubinka Jovanović, Kosara Bokšan, Slobodan Trajković, Nada Alavanja, Tahir Lušić, Jarmila Vešović, Boba Stupar, ali i radovi studenata (Ivana Milev, Miodrag Samardžić, Rade Mutapović, Marija Jovanović).

Od osnivanja galerije negovana je i izdavačka delatnost, pa su do sada objavljene knjige: „Sudbina skulpture” Stojana Ćelića, „Bogatstvo vizuelne stvarnosti” Marije Pušić, „Slikarstvo poetske figuracije” Dragoslava Đorđevića, „Prostori oblika i boje” Zorana Pavlovića, „Ogledi o poimanju slike” Živojina Turinskog, „Od avangarde do arkadije” Irine Subotić, „Čuvari umetničke tajne” Ljiljane Ćinkul, i druge.

Cena ulaznice za Cepter muzej iznosi 200 dinara, a nedeljom je najveća poseta kada je ulaz slobodan. Muzej su posetili i poznati stranci, i to Ornela Muti, Pirs Brosnan, Džerald Batler...