Колекција стварана две деценије

Познати професор и историчар уметности, сер Ернст Гомбрих сматрао је да тешко, готово немогуће у исти мах задовољити захтеве стручне јавности и интересовање публике. Амбиција приватног музеја Цептер у Београду јесте да помири и усклади управо те различите укусе, и да њихова колекција буде прихваћена код критичара, посетилаца, и приказана широм света.

Отварањем изложбе „Где су сада”, вечерас у 20 часова, у Музеју Цептер (Кнез Михаилова 42), биће свечано обележено две деценије рада истоимене галерије која је временом израсла у музеј. Изложбу отвара историчарка уметности Бојана Бурић, а биће ориказана дела Драгана Станковића, Иване Попов, Катарине Алепмијевић, Маје Љубојевић Крајнак, Ратка Чупића и Вере Станковић.

Галерија Цептер основана је 1994, у Булевару Михаила Пупина 117, на Новом Београду, и у њој су приређене изложбе Љубице Цуце Сокић, Стојана Ћелића, Боре Иљовског, Миодрага Б. Протића, Мила Милуновића, Лазара Возаревића, и других.

Музеј Цептер, који се данас простире на 3. 000 квадратних метара, отворен је касније, 2010. године. Смештен је у Кнез Михаиловој улици 42, у згради рађеној по пројекту хрватског архитекте Диониса Андрије Сунка, а ово велелепно здање изграђено је 1922. године за потребе Прве хрватске штедионице.

Циљ оснивача музеја, Мадлене Цептер, и директорке др Иване Симеоновић Ћелић, био је да колекцијом музеја обухате ауторе с краја двадесетог, и почетка 21. века, и у збирку уврсте дела сликара и вајара који су били чланови разних уметничких група, као што су Задарска, Децембарска, Једанаесторица, Медиала. Ту су и представници енформела, али и нове, наративне и поетске фигурације, поп арта, трансавангарде, концептуализма и постконцептуализма. У збирци су радови професора са београдске и новосадске академије, чланова САНУ, и плејаде младих стваралаца.

– Од првих изложби у Галерији Цептер пракса је била да једно дело уметника галерија откупи, а да нам један рад уметник поклони. Тако је настајала колекција која данас броји 416 дела, од чега има доста диптиха и триптиха, и то од 160 уметника – каже Ивана Симеоновић Ћелић.

Дела су откупљивана од аутора или од њихових наследника, али и пробирана са тржишта уметничких дела.

– У музеју нам недостају имена као што су Табаковић и Шејка, зато што чекамо да се на тржишу појави њихово врхунско дело. Желимо да купимо и још неко дело од Возаревића. Доста колекционара се определило за уметност друге половине 20. века, као што смо и ми, и нека добра дела налазе се код њих. Уопште, данас је тешко набавити врхунско дело познатог уметника који није међу живима. Недавно су нам нудили рад, за који је речено да је Шејкин, па су експерти утврдили да то ипак није био Шејка – истиче директорка Цептер музеја, и додаје да је „Школа цртања”Миодрага Даде Ђурића најскупље откупљено дело које се налази у њиховој збирци, али, бар за сада, та цена ће остати у тајности.

Како додаје наша саговорница, критеријуми за одабир дела старијих аутора јесу уметничка вредност и историјска дистанца, а када су у питању млади уметници, треба бити визионар и предвидети да ли они могу да издрже тест времена.

У овој приватној збирци заступљени су и наши ствараоци који живе у дијаспори: Влада Величковић, Љуба Поповић, Петар Омчикус, Љубинка Јовановић, Косара Бокшан, Слободан Трајковић, Нада Алавања, Тахир Лушић, Јармила Вешовић, Боба Ступар, али и радови студената (Ивана Милев, Миодраг Самарџић, Раде Мутаповић, Марија Јовановић).

Од оснивања галерије негована је и издавачка делатност, па су до сада објављене књиге: „Судбина скулптуре” Стојана Ћелића, „Богатство визуелне стварности” Марије Пушић, „Сликарство поетске фигурације” Драгослава Ђорђевића, „Простори облика и боје” Зорана Павловића, „Огледи о поимању слике” Живојина Туринског, „Од авангарде до аркадије” Ирине Суботић, „Чувари уметничке тајне” Љиљане Ћинкул, и друге.

Цена улазнице за Цептер музеј износи 200 динара, а недељом је највећа посета када је улаз слободан. Музеј су посетили и познати странци, и то Орнела Мути, Пирс Броснан, Џералд Батлер...