Veština prilagođavanja

Niš – Nekada, pre tri i više decenija, kada je Niš bio veliki privredni centar sa više od 50.000 radnika i vrhunskih stručnjaka zaposlenih samo u privrednim gigantima poput Elektronske i Mašinske industrije ili u velikim kolektivima i fabrikama kao što su Duvanska industrija, „Jastrebac”, „Vulkan”, „Đuro Salaj”, „Niteks” i drugi, država je vodila veliku brigu i o zapošljavanju i o usavršavanju kadrova.

Dobro poznat sistem doškolovanja i dodatnog obrazovanja omogućavao je, što nije bila tajna, da se napreduje u službi, da obični radnici postaju kvalifikovani ili visokokvalifikovani i prelaze na radna mesta gde je bilo potrebno više znanja i kvalitetnog rada. Isto tako, ustaljena je bila praksa da se iz redova radničke klase u više škole ili na fakultete upisuju najvredniji i oni za koje se znalo da će biti uspešni u procesu obrazovanja uz rad.

Fabrike i preduzeća, zajedno sa opštinskim rukovodstvima i republičkim i državnim organima, organizovali su uspešno taj proces dodatnog školovanja, čime su regrutovani kadrovi koji su nedostajali za rukovođenje u proizvodnji, za rad u projektantskim biroima i za unapređenje kvaliteta proizvoda koji su često imali sigurno mesto na stranim tržištima. Koristi je bilo i za fabrike i preduzeća, i za opštinske i gradske centre, koji su se razvijali, i za rukovodeće garniture u privredi, za državu i, ponajviše, za pojedince u društvu. O standardu, koji je bio mnogo viši nego sada, da se i ne govori posebno.

Nešto slično događa se i ovih dana u Nišu. Kao nekada vodi se velika briga o kadrovima.

Međutim, uz primenu neverovatnih veština prilagođavanja mestu i funkciji na kojoj se nalaze, kadrovi i oni koji su ih postavili veoma mnogo brinu samo o jednom – o tome kako da tu i ostanu. Poslednjih dana u žiži niške javnosti su Narodna biblioteka i Filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u Nišu.

Ministarstvo kulture Srbije u oktobru prošle godine odbilo je predlog Upravnog odbora Narodne biblioteke „Stevan Sremac” u Nišu da na mestu direktora ove ustanove ostane aktuelni direktor Nebojša Vasić. Predlog je odbijen jer Vasić ne ispunjava važan uslov, odnosno nema pet godina radnog iskustva u struci.

Nedavno, dok se uveliko govorilo da je, na primer, za direktora Narodne biblioteke u Beogradu uslov čak deset godina iskustva u struci, Upravni odbor niške ustanove promenio je Statut – uslov od pet godina smanjio je na tri, kako bi se prilagodio aktuelnom rukovodiocu. I, kako se objašnjava, sve je urađeno po Zakonu o bibliotečko-informacionoj delatnosti. Ne zna se, međutim, da li će sve ostati kako su planirali i odlučili u Upravnom odboru Narodne biblioteke u Nišu.

Briga o kadrovima ispoljena je i u Filijali RFZZO u Nišu. Za usavršavanje direktorke Filijale Svetlane Milijić i predsednice prvostepene lekarske komisije ovog fonda u Nišu, odlučeno je, biće plaćeni troškovi usavršavanja: za upućivanje na master studije, izradu i odbranu master rada (diplomskog) i upis, biće izdvojeno 275.000 dinara iz kase Fonda. Još toliko platiće same kandidatkinje.

I to je, kažu, po zakonu.

A nezvanično se saznaje, svakog petka kada direktorka i predsednica komisije budu odlazile iz Niša za Beograd, dobiće službeno vozilo za prevoz i dnevnice.

Iako je u prošlosti često bilo odbijanja zahteva da ovaj Republički fond zdravstvenog osiguranja finansira lečenje svojih osiguranika, pa čak i dece u inostranstvu, o tome se ne govori. Zahtevi su odbijani jer para u Fondu nema.

Za doškolovanje kadrova, međutim, ima. Po zakonu, naravno.