Вештина прилагођавања

Ниш – Некада, пре три и више деценија, када је Ниш био велики привредни центар са више од 50.000 радника и врхунских стручњака запослених само у привредним гигантима попут Електронске и Машинске индустрије или у великим колективима и фабрикама као што су Дуванска индустрија, „Јастребац”, „Вулкан”, „Ђуро Салај”, „Нитекс” и други, држава је водила велику бригу и о запошљавању и о усавршавању кадрова.

Добро познат систем дошколовања и додатног образовања омогућавао је, што није била тајна, да се напредује у служби, да обични радници постају квалификовани или висококвалификовани и прелазе на радна места где је било потребно више знања и квалитетног рада. Исто тако, устаљена је била пракса да се из редова радничке класе у више школе или на факултете уписују највреднији и они за које се знало да ће бити успешни у процесу образовања уз рад.

Фабрике и предузећа, заједно са општинским руководствима и републичким и државним органима, организовали су успешно тај процес додатног школовања, чиме су регрутовани кадрови који су недостајали за руковођење у производњи, за рад у пројектантским бироима и за унапређење квалитета производа који су често имали сигурно место на страним тржиштима. Користи је било и за фабрике и предузећа, и за општинске и градске центре, који су се развијали, и за руководеће гарнитуре у привреди, за државу и, понајвише, за појединце у друштву. О стандарду, који је био много виши него сада, да се и не говори посебно.

Нешто слично догађа се и ових дана у Нишу. Као некада води се велика брига о кадровима.

Међутим, уз примену невероватних вештина прилагођавања месту и функцији на којој се налазе, кадрови и они који су их поставили веома много брину само о једном – о томе како да ту и остану. Последњих дана у жижи нишке јавности су Народна библиотека и Филијала Републичког фонда за здравствено осигурање у Нишу.

Министарство културе Србије у октобру прошле године одбило је предлог Управног одбора Народне библиотеке „Стеван Сремац” у Нишу да на месту директора ове установе остане актуелни директор Небојша Васић. Предлог је одбијен јер Васић не испуњава важан услов, односно нема пет година радног искуства у струци.

Недавно, док се увелико говорило да је, на пример, за директора Народне библиотеке у Београду услов чак десет година искуства у струци, Управни одбор нишке установе променио је Статут – услов од пет година смањио је на три, како би се прилагодио актуелном руководиоцу. И, како се објашњава, све је урађено по Закону о библиотечко-информационој делатности. Не зна се, међутим, да ли ће све остати како су планирали и одлучили у Управном одбору Народне библиотеке у Нишу.

Брига о кадровима испољена је и у Филијали РФЗЗО у Нишу. За усавршавање директорке Филијале Светлане Милијић и председнице првостепене лекарске комисије овог фонда у Нишу, одлучено је, биће плаћени трошкови усавршавања: за упућивање на мастер студије, израду и одбрану мастер рада (дипломског) и упис, биће издвојено 275.000 динара из касе Фонда. Још толико платиће саме кандидаткиње.

И то је, кажу, по закону.

А незванично се сазнаје, сваког петка када директорка и председница комисије буду одлазиле из Ниша за Београд, добиће службено возило за превоз и дневнице.

Иако је у прошлости често било одбијања захтева да овај Републички фонд здравственог осигурања финансира лечење својих осигураника, па чак и деце у иностранству, о томе се не говори. Захтеви су одбијани јер пара у Фонду нема.

За дошколовање кадрова, међутим, има. По закону, наравно.