Praznična glad za umetnošću

Došla sam da vidim slike Vlaha Bukovca u Narodnom muzeju jer me interesuje kao umetnik. Uz to sam poznavala nekoga iz njegove familije, reči su jedne dame koja je tokom prethodnih praznika bila među oko hiljadu onih čija je glad za umetnošću u dane odmora mogla da se utoli. Jer, Narodni muzej ostavio je svoja vrata otvorenim tokom 1. i 2. maja. Reč je u centralnoj zgradi na Trgu Republike, u Galeriji fresaka, gde je aktuelna izložba „Zadužbine i darovi” sa Kosova i Metohije, i u Muzeju Vuka i Dositeja, već tradicionalno popularnom, u čijem su prostoru mogle da se vide dve postavke – „Vuk Karadžić – život i delo” i nova stalna izložba.

Iako u ovo doba godine Beograd posećuje mnogo stranaca, pa su i posetioci muzeja uglavnom strani gosti (u poslednje vreme najviše oni iz Turske), ovoga puta više je bilo naših sugrađana – starije publike i roditelja sa decom.

– Uspela sam tokom godina i turski i ruski da naučim, toliko ima stranaca. Postavka Vlaha Bukovca veoma je atraktivna, oni koji dođu ne žale novac da kupe katalog, iako košta 500 dinara, što je za današnje prilike dosta. Popularne su i razglednice na kojima su reprodukcije dela iz muzeja, publici je najzanimljiviji Paja Jovanović – priča nam u pauzi razgovora s publikom Bojana Trebovac iz Narodnog muzeja.

Sve koji dođu u muzej najviše interesuje jedno – kada će ponovo ceo da proradi, dodaje naša sagovornica.

U atrijumu – prijatna atmosfera. Ni traga gužvi, galami i nervozi. Ugodna polutama, diskretno osvetljeni portreti rađeni rukom čoveka koji važi za vrhunskog čitača ljudskih karaktera među slikarima.

– Moj sin amaterski se bavi slikarstvom. Ja takođe imam tu žicu. Kuća nam je puna slika. Ovde bismo bili i da nije praznik jer volimo umetnost – kaže gospodin u godinama, čija je cela porodica bila s njim.

Ni deca nisu ostala imuna na ono što su videla.

– Prvi put su nas roditelji doveli u ovaj muzej, u drugima smo već bile. Volimo da crtamo, volimo da gledamo slike. Ideja da dođemo bila je zajednička – naša i naših roditelja. Sviđa nam se, veoma je zanimljivo.

I na kraju, opet dama sa početka teksta:

– Žao mi je jedino što sam jednom Italijanu morala da kažem da ceo muzej neće moći da vidi. Nadam se da će se to vrlo brzo promeniti, to je apsolutno neophodno.

M. Dimitrijević