Tabaković: Sa MMF-om aranžman iz predostrožnosti

BEOGRAD – Devizne rezerve Srbije su na adekvatno visokom nivou i nećemo težiti sklapanju aranžmana koji bi podrazumevao zaduživanje, već aranžmanu iz predostrožnosti, rekla je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

„To podrazumeva da nam ne trebaju finansijska sredstva, već samo da imamo tzv. monitoring mera koje dogovorimo sa MMF-om”, rekla je guverner.

Ona je rekla da Srbija već oseća posledica krize u Ukrajini, jer „već imamo probleme sa plaćanjem ako se radi o plaćanju u dolarima”.

„Rizikujemo ako je destinacija Rusija sa kojom imamo vrlo razvijene odnose, koja nam je jedan od najvažnijih trgovinskih partnera, pored nemačke i italije kao najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera”, rekla je Tabaković u predavanju polaznicima Škole nacionalne odbrane u Vojnoj akademiji Vojske Srbije.

Tokom predavanja „Uticaj međunarodnih finansijskih institucija na monetarnu politiku Srbije”, danas održanom na Vojnoj akademiji, Tabaković je rekla da ukupne devizne rezerve iznose preko 10 milijardi evra, a da preko 70 odsto tog iznosa ili sedam milijardi evra čine devizne rezerve države.

Dodala da je struktura deviznih rezervi u ovom trenutku mnogo povoljnija od ranijeg perioda kada je veći udeo činio novac poslovnih banaka.

Guverner je nagovestila da se planiraju izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kojim bi se uredilo „da kurs koji se primenjuje u isplati kredita, mora da se primenjuje i u otplati kredita”.

Pored ovog zakona, Tabaković je najavila da će u skupštinsku proceduru biti prosleđeni novi Zakon o platnim uslugama, novi Zakon o osiguranju, ali i izmene zakona o NBS kojim bi se povećale nadležnosti Centralne banke vezane za rešavanje problematičnih banaka.

Upitana kada mogu da se očekuju niže kamate na kredite, Tabaković je rekla da u tržišnoj privredi NBS nema prava da ograničava visinu kamata i da „ne sme da se usudi na takav potez ako imamo 75 posto banaka koje su u stranom vlasnistvu”.

„Zato smo javnim prikazivanjem ukupnih toškova kamata po kreditu hteli da građanima omogućimo da uporede banke i da idu kod najboljih”, navela je.

Guvener je podsetila da su, nažalost, banke pribegle nadoknadi koja se zove jednokratni troskovi za obradu kredita onog trenutka kada su snizile kamate na dozvoljeni minus, čime su potpuno neopravdano povećale troškove.

„Tražimo način kako tome da doskočimo, a da ne proizvedemo kontra efekat”, navela je Tabaković.

Dodala je i da se nada da će inflacija ostati u granicama cilja, četiri plus minus jedan odsto, ukoliko ne bude ozbiljne suše i geopolitičkih krupnih pomeranja.

„To je preduslov da banke nude dinarske kredite”, navela je ona.