Табаковић: Са ММФ-ом аранжман из предострожности

БЕОГРАД – Девизне резерве Србије су на адекватно високом нивоу и нећемо тежити склапању аранжмана који би подразумевао задуживање, већ аранжману из предострожности, рекла је гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.

„То подразумева да нам не требају финансијска средства, већ само да имамо тзв. мониторинг мера које договоримо са ММФ-ом”, рекла је гувернер.

Она је рекла да Србија већ осећа последица кризе у Украјини, јер „већ имамо проблеме са плаћањем ако се ради о плаћању у доларима”.

„Ризикујемо ако је дестинација Русија са којом имамо врло развијене односе, која нам је један од најважнијих трговинских партнера, поред немачке и италије као најважнијих спољнотрговинских партнера”, рекла је Табаковић у предавању полазницима Школе националне одбране у Војној академији Војске Србије.

Током предавања „Утицај међународних финансијских институција на монетарну политику Србије”, данас одржаном на Војној академији, Табаковић је рекла да укупне девизне резерве износе преко 10 милијарди евра, а да преко 70 одсто тог износа или седам милијарди евра чине девизне резерве државе.

Додала да је структура девизних резерви у овом тренутку много повољнија од ранијег периода када је већи удео чинио новац пословних банака.

Гувернер је наговестила да се планирају измене Закона о заштити корисника финансијских услуга којим би се уредило „да курс који се примењује у исплати кредита, мора да се примењује и у отплати кредита”.

Поред овог закона, Табаковић је најавила да ће у скупштинску процедуру бити прослеђени нови Закон о платним услугама, нови Закон о осигурању, али и измене закона о НБС којим би се повећале надлежности Централне банке везане за решавање проблематичних банака.

Упитана када могу да се очекују ниже камате на кредите, Табаковић је рекла да у тржишној привреди НБС нема права да ограничава висину камата и да „не сме да се усуди на такав потез ако имамо 75 посто банака које су у страном власниству”.

„Зато смо јавним приказивањем укупних тошкова камата по кредиту хтели да грађанима омогућимо да упореде банке и да иду код најбољих”, навела је.

Гувенер је подсетила да су, нажалост, банке прибегле надокнади која се зове једнократни троскови за обраду кредита оног тренутка када су снизиле камате на дозвољени минус, чиме су потпуно неоправдано повећале трошкове.

„Тражимо начин како томе да доскочимо, а да не произведемо контра ефекат”, навела је Табаковић.

Додала је и да се нада да ће инфлација остати у границама циља, четири плус минус један одсто, уколико не буде озбиљне суше и геополитичких крупних померања.

„То је предуслов да банке нуде динарске кредите”, навела је она.