Kako su nas izdali naši

Mom narodu mora da se prizna demokratsko pravo da odluči da li želi nezavisnu državu, piše u autorskom uvodniku u londonskom „Gardijanu” Artur Mas, predsednik vlade Katalonije. Prvi čovek španske autonomne provincije, koja je za novembar zakazala referendum o otcepljenju, sa žaljenjem konstatuje kako je španski parlament u aprilu odbio da na Kataloniju prenese pravo za održavanje ovog referenduma. London se, za razliku od španske vlade, sporazumeo sa Edinburgom da se u Škotskoj u septembru tamošnji stanovnici izjasne o tome da li žele da se otcepe od Velike Britanije ili da nastave da žive u zajedničkoj državi. Mas hvali britansku vladu što je „postupila demokratski” i pristala na referendum o nezavisnosti uprkos želji da Škotska ostane unutar Ujedinjenog Kraljevstva.

Katalonija ne želi da se ugleda na Krim, čiji referendum Mas naziva nelegalnim. Zato će, kako objašnjava, u katalonskom parlamentu biti izglasan „zakon o konsultacijama”. Te konsultacije će se zatim obaviti 9. novembra, tvrdi katalonski premijer, uprkos tome što su, po viđenju španskog parlamenta, one neustavne.

Prema najnovijem ispitivanju, 47 odsto Katalonaca bi glasalo za otcepljenje od Španije, jedanaest odsto ne bi ni izašlo na referendum, a samo 19 odsto je za ostanak unutar Španije, dok su ostali neodlučni. Nešto više od polovine Škota (51 odsto) bi se, prema istraživanju obavljenom proteklog vikenda, izjasnilo protiv otcepljenja i za ostanak u dosadašnjoj državi. Iako oni koji se zalažu za ostanak unutar Velike Britanije tvrde da je to povoljan rezultat, mnogi analitičari ukazuju da je samo pre godinu dana procenat onih koji su protiv otcepljenja Škotske bio znatno ubedljiviji (65 odsto).

Po ugledu na Amerikance, gde se pred predsedničke izbore značajniji listovi javno izjašnjavaju o tome kog kandidata podržavaju, nedeljnik iz Glazgova „Sandej herald” postao je prvi škotski list koji je proteklog vikenda objavio da se zalaže za nezavisnu državu Škotsku. 

„Nezavisna Škotska, iskreno u to verujemo, pružiće nam istorijsku priliku da izaberemo u kakvoj zemlji želimo da živimo. Odluke od kojih zavisi naš način života biće donošene na našem pragu, tu gde živimo. Donosićemo ih mi sami”, piše ovaj list, dok je cela prva strana ukrašena nacionalnim simbolima i pozivom da se glasa za nezavisnost.

Kako je uopšte došlo do ove situacije kada se razvod čini neizbežnim, pitaju se danas mnogi Englezi i Španci. Arturo San Agustin, katalonski novinar, upravo je izdao knjigu „Kako su nas izdali naši”, u kojoj je sakupio intervjue sa političarima, novinarima i umetnicima. Iako se ustručava da daje prognoze, jer „u opticaju su mnogi interesi i manipulacije”, on tvrdi da je do porasta broja separatista došlo najviše zbog krize. U Kataloniji je, kako dodaje, uvek je bilo pristalica nezavisnosti, ali nikad više od 15 odsto. Ekonomska kriza učinila je da se znatno poveća broj onih koji misle da će im biti lakše i bolje ukoliko se „razvedu”, iako za to nemaju nikakvih konkretnih dokaza.

On nije prvi koji otcepljenje od dosadašnje države poredi sa razvodom braka. O tome govore na isti način  mnogi engleski i škotski sociolozi i psiholozi.

„Želja za nezavisnošću je jako osećanje, ono je neophodno ali je i opasno. U ovom trenutku kad niko ni u šta ne veruje, iznenađuje ogroman broj ljudi koji je spreman da se oduševi porukom o nezavisnosti”, kaže za madridski „Pais” Arturo San Agustin.

Najopasnije u ovom zanosu jeste to što niko ne zna kako će izgledati dan posle glasanja za nezavisnost, ocenjuje pisac ove knjige.

Ali to, izgleda, uopšte ne brine zaneseni svet.