Srbija i Latinska Amerika

Od raspada SFRJ u našoj spoljnoj politici očigledno je dugogodišnje zapostavljanje Latinske Amerike, što je dovelo do distanciranja zemalja ovog kontinenta od zvaničnog Beograda i dramatičnog pada svih oblika saradnje. To je rezultiralo i vrlo skromnim diplomatskim prisustvom Latinske Amerike u našoj zemlji (ambasade u Beogradu imaju: Argentina, Brazil, Kuba, Meksiko i Venecuela), ali i našeg u važnim latinoameričkim političko-finansijskim centrima. Jer zatvorene su naše ambasade u Santjago, Limi, Bogoti i Karakasu, što je proizvelo niz negativnih posledica po Srbiju i njen imidž u tom delu sveta.

Nikakav značajniji korak napred u odnosima sa Latinskom Amerikom nije ostvaren uposlednjih desetak godina, iako je Vuk Jeremić, dok je bio ministar spoljnih poslova, u tom delu sveta intenzivno (i uspešno) tražio podršku za našu politiku prema Kosovu i Metohiji; ali bez kontinuirane političko-ekonomske, trgovinske ili kulturno-naučne saradnje. Shodno tome, očigledno je da su centri političke moći i naša diplomatija napravili nekoliko krupnih strateških grešaka pošto opravdani spoljnopolitički prioritet u vidu približavanja Evropskoj uniji nije smeo da oslabi naše odnose sa ostalim delovima sveta, pa ni saLatinskom Amerikom.

Pogotovo što su tri zemlje ovog regiona (Argentina, Brazil, Meksiko) punopravne članice G-20, a jedna od njihi prva globalna sila iz tog dela sveta (Brazil). Zemlje Latinske Amerike su uspostavile i potpuno nove oblike integracija (MERCOSUR, NAFTA, UNASUR, ALBA, CELAC itd.).

Kada sve to imamo u vidu, preostaje nam da kažemo da ćenova vlada biti i pred izazovom osmišljavanja nove strategije u odnosima sa zemljama tog regiona. Osnovni elementi te strategije mogu biti: a) utvrđivanje instrumenata koji će se koristiti u revitalizaciji jugoslovenskog nasleđa (analizirati sve postojeće bilateralne sporazume, utvrditi potrebu za potpisivanjem novih itd.);b) uspostavljanje odgovarajuće mreže naših diplomatskih predstavništava u Latinskoj Americi kao neophodnog logističkog preduslova za realizaciju nove strategije; c) obezbeđivanje regularnosti već uspostavljenog dijaloga s vodećim zemljama ovog regiona na nivou ministara inostranih poslova i njihovih zamenika (pored podrške za našu politiku prema Kosovu i Metohiji, sistematično uvoditi u dijalog teme iz ekonomsko-trgovinske, naučno-tehnološke i kulturne saradnje); d) uspostavljanje ekonomskih veza sa grupacijama: CELAC, MERCOSUR, UNASUR, CARICOM, ALBA...) uspostavljanje stalnih kontakata izmeđupredstavnika našeg parlamenata i parlamenata ovih zemalja.

Da bi sve to bilo i ostvareno neophodno je angažovati ne samo nadležna ministarstva, komore, asocijacije, specijalizovane agencije već i naučne institute, univerzitete, fondacije i ostale institucije specijalizovane za Latinsku Ameriku. Tada se ne bismo suočavali sa zapanjujućom činjenicom da Srbija u 21. veku nije organizovala nijednu privrednu izložbu u tom delu sveta, a danas se takve izložbe uspešno organizuju uz punu logističku podršku ambasada, specijalizovanih agencija i savremenih informacionih tehnologija. Radi se o tzv. virtuelnim izložbama, uz prisustvo dva-tri eksperta i uz organizaciju specijalizovanih seminara pod nazivom „How to make business with Serbia”.

Profesor na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju Megatrend univerziteta