Ko je na kraju majmun

Uefa može da izbaci Fudbalski savez Srbije iz Evrope zbog ponašanja naših navijača, bolje rečeno huligana. Što pre klubovi i reprezentacija to shvate, to bolje. Simpatizeri Partizana ("grobari"), Crvene zvezde ("delije" ili "cigani") ruše sve pred sobom kad krenu po svetu, uzvikuju gnusne parole ili nose rasističke transparente. Na prvenstvu Evrope u Holandiji, Srbi su sa državnim znamenjima i šajkačama "dali sve od sebe" da pomognu mladim fudbalerima u duelu sa Engleskom, da bi zatim počeli da se ponašaju i – rasistički. Englezi su u svojim redovima imali i nekoliko tamnoputih igrača, pa se sa tribina često čulo jecanje kojim su oponašali majmunske krike.

Bunar bez dna

Ljudi iz Uefe su to zabeležili, osudili postupak navijača za koje su nadležni tvrdili da nisu dovedeni na utakmicu u organizaciji FS Srbije. Reč je o simpatizerima u dijaspori.

To je koštalo FS Srbije kazne od 40.000 franaka. Na sledećoj utakmici izabranici Đukića su nosili transparent "Stop rasizmu". Gest je pozdravljen. Bilo je tada i glasina da će nacionalne selekcije Srbije biti izbačene iz svih takmičenja, kao što nam se desilo 1992. godine, kod uvođenja sankcija OUN i proterivanje "plavih" sa Prvenstva Evrope u Švedskoj.

– Istorija nije zabeležila ovakav terorizam u fudbalu – grmeo je Miljan Miljanić.

To su bili politički razlozi za proterivanje Srba iz sveta i Evrope. Ali kad smo se vratili na međunarodnu scenu, navijači su nastavili sa ludovanjima – demoliranjem hotelskih soba, krađama, uništavanjem autobusa, skakanjem po avionima, lomljenjem stolica, tučama sa policijom... Mnogi su nosili majice sa likom Radovana Karadžića i Ratka Mladića.

Naravno, na račune Crvene zvezde, Partizana i na Terazije 35 stizali su računi za plaćanje. Tek ovih dana, kada je Partizan izbačen iz Evrope, saznalo se da je beogradski klub od 36 odigranih utakmica u Evropi na 25 platio razne kazne. Najčešće novčane, po tvrdnji Zečevića, generalnog sekretara dosad je plaćeno 234.000 franaka.

Svaki derbi – ratno stanje

Samo prošle godine na stadionima u Ljutice Bogdana 1a (Crvena zvezda) i Humskoj 1 (Partizan) načinjene su milionske štete na tribinama. Posle svakog derbija, mada su neke bojkotovali navijači (to nema nigde u svetu) na južnoj tribini "Marakane" pustoš. Stolice ne samo što su izvađene i izlomljene već su bacane na redare, vatrogasce, organe reda, policajce...

Bilo je dosta povređenih. Ranije je na "večitom derbiju" 1999. godine i jedan momak, po imenu Aca Radović, kad je sa ostalim simpatizerima Crvene zvezde sedeo na severnoj tribini Partizanovog stadiona i navijao za svoje ljubimce, pogođen raketom sa suprotne strane. Nije preživeo, a naše fudbalske sankcije su gotovo bezazlene...

Tačno se zna kakvi su koji navijači: često u gradu, oko stadiona pa i šire, izbijaju "pravi ratovi". Policija pod punom ratnom opremom pokušava da zavede red...Kad pojedinci završe iza rešetaka onda na scenu stupaju moćnici iz klubova da ih brane i izvode iz zatvora.

Priča se ponavlja. Navijači se mrze više od klupskih funkcionera, čije izjave ponekad i provociraju simpatizere fudbala. Sve se to prenosi van granica i gde se zna da svaki prekršaj donosi i sankciju. Kod nas se stalno, kad dođe do nereda, tuče, utrčavanja huligana na teren, rasističkih parola, traže rupe u zakonu, odlažu odluke, odugovlači u svemu.