Ко је на крају мајмун

Уефа може да избаци Фудбалски савез Србије из Европе због понашања наших навијача, боље речено хулигана. Што пре клубови и репрезентација то схвате, то боље. Симпатизери Партизана ("гробари"), Црвене звезде ("делије" или "цигани") руше све пред собом кад крену по свету, узвикују гнусне пароле или носе расистичке транспаренте. На првенству Европе у Холандији, Срби су са државним знамењима и шајкачама "дали све од себе" да помогну младим фудбалерима у дуелу са Енглеском, да би затим почели да се понашају и – расистички. Енглези су у својим редовима имали и неколико тамнопутих играча, па се са трибина често чуло јецање којим су опонашали мајмунске крике.

Бунар без дна

Људи из Уефе су то забележили, осудили поступак навијача за које су надлежни тврдили да нису доведени на утакмицу у организацији ФС Србије. Реч је о симпатизерима у дијаспори.

То је коштало ФС Србије казне од 40.000 франака. На следећој утакмици изабраници Ђукића су носили транспарент "Стоп расизму". Гест је поздрављен. Било је тада и гласина да ће националне селекције Србије бити избачене из свих такмичења, као што нам се десило 1992. године, код увођења санкција ОУН и протеривање "плавих" са Првенства Европе у Шведској.

– Историја није забележила овакав тероризам у фудбалу – грмео је Миљан Миљанић.

То су били политички разлози за протеривање Срба из света и Европе. Али кад смо се вратили на међународну сцену, навијачи су наставили са лудовањима – демолирањем хотелских соба, крађама, уништавањем аутобуса, скакањем по авионима, ломљењем столица, тучама са полицијом... Многи су носили мајице са ликом Радована Караџића и Ратка Младића.

Наравно, на рачуне Црвене звезде, Партизана и на Теразије 35 стизали су рачуни за плаћање. Тек ових дана, када је Партизан избачен из Европе, сазнало се да је београдски клуб од 36 одиграних утакмица у Европи на 25 платио разне казне. Најчешће новчане, по тврдњи Зечевића, генералног секретара досад је плаћено 234.000 франака.

Сваки дерби – ратно стање

Само прошле године на стадионима у Љутице Богдана 1а (Црвена звезда) и Хумској 1 (Партизан) начињене су милионске штете на трибинама. После сваког дербија, мада су неке бојкотовали навијачи (то нема нигде у свету) на јужној трибини "Маракане" пустош. Столице не само што су извађене и изломљене већ су бацане на редаре, ватрогасце, органе реда, полицајце...

Било је доста повређених. Раније је на "вечитом дербију" 1999. године и један момак, по имену Аца Радовић, кад је са осталим симпатизерима Црвене звезде седео на северној трибини Партизановог стадиона и навијао за своје љубимце, погођен ракетом са супротне стране. Није преживео, а наше фудбалске санкције су готово безазлене...

Тачно се зна какви су који навијачи: често у граду, око стадиона па и шире, избијају "прави ратови". Полиција под пуном ратном опремом покушава да заведе ред...Кад појединци заврше иза решетака онда на сцену ступају моћници из клубова да их бране и изводе из затвора.

Прича се понавља. Навијачи се мрзе више од клупских функционера, чије изјаве понекад и провоцирају симпатизере фудбала. Све се то преноси ван граница и где се зна да сваки прекршај доноси и санкцију. Код нас се стално, кад дође до нереда, туче, утрчавања хулигана на терен, расистичких парола, траже рупе у закону, одлажу одлуке, одуговлачи у свему.