Dvorovi nisu "zabranjeni grad"

Decenijama posle Drugog svetskog rata Beli dvor kod običnih smrtnika izazivao je samo strahopoštovanje. Nekadašnji "zabranjeni grad" na vrhu Dedinjskog brda sada izaziva uzdahe i budi nostalgiju za prošlim vremenima. Dvorski kompleks dinastije Karađorđević na 130 hektara, s dve rezidencijalne palate i kapelom Svetog Andreja Prvozvanog, nikog ne ostavlja ravnodušnim.

Za pet godina otkako su otvoreni za javnost kraljevske dvorove videlo je 60.000 ljudi. Svake subote i nedelje od početka aprila pa do kraja oktobra teška metalna kapija dvorskog kompleksa se otvara za posete koje organizuje Turistička organizacija Beograda. Grupe su ograničene na 50 posetilaca, a obilazak traje sat i 45 minuta u dva termina – 11 i 14 časova.

Princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević od 2001. godine dobili su pravo korišćenja dvorova, tako da posetioci često imaju prilike i da se susretnu i popričaju s kraljevskom porodicom.

"Zovu nas građani i telefonom i pitaju da li će imati prilike da tokom posete dvorskom kompleksu vide i prestolonaslednika. Ne možemo im to garantovati, ali svaki put ako su u zemlji i nemaju unapred isplanirane obaveze prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina traže da se vide sa posetiocima. Tada obično nastanu ovacije, mnogi traže i da se slikaju sa kraljevskom porodicom", priča Tijana Borić, kustos Kancelarije nj. k. v. prestolonaslednika Aleksandra II.

Kada se od glavne kapije krene kroz park, uređen po idejama Eduarda Andrea, direktora Versajskog parka, prolazi se pored slamnate kuće, dvorske kuhinje, zgrade maršalata, i dolazi do Kraljevskog dvora, sagrađenog 1929. godine od belog bračkog kamena u srpsko-vizantijskom stilu. U ovoj palati, kolonadom povezanom s kapelom Svetog Andreja, patrona porodice Karađorđević, posetioci imaju pristupa prizemlju i podrumu, jer su na spratu prestolonaslednikove privatne prostorije. Plavi salon, kraljevska trpezarija, intimna bašta, salon svadbenih darova s poklonima za venčanje i radni kabinet kralja Aleksandra prepuni su vrednih umetničkih dela Pusena, Alovađija, Grasija, Lebrena, Meštrovića...

Posebnu atrakciju predstavlja dvorana kraljevskog podruma koju zovu i "mali Kremlj", jer su svodovi i zidovi oslikani motivima iz bajke o žar-ptici i iz srpske epske poezije. "Deca su podozriva kada im kažemo da silazimo u podrum, jer očekuju nešto mračno, ali se oduševe kada vide ’čarobni’ salon, salu šapata, bioskopsku dvoranu", ističe Tijana Borić.

Većina posetilaca se iznenadi kada uđe u "srpski Versaj" i ustanovi da u kompleksu postoje dve rezidencijalne palate. "Za mnoge je još nepoznanica šta je to Beli dvor. Ono što se vidi iz različitih delova grada zapravo je Kraljevski dvor. Beli dvor, koji je građen za kraljeviće Petra, Aleksandra i Andreja, ušuškan je na južnoj padini i postao je poznat sticajem istorijskih okolnosti u Brozovo vreme kao mesto gde su primani mnogi državnici. Ljudi se iznenade kada čuju da Tito nije živeo u Belom dvoru, već ga je koristio za razne prijeme", objašnjava kustos Kancelarije prestolonaslednika Aleksandra.

Na putu ka Belom dvoru nedaleko od drvoreda crvenih kestenova nalazi se i grob Davorjanke Paunović, Titove ljubavnice, koja je na tom mestu sahranjena 1946. godine. Prestolonaslednik Aleksandar je protiv bilo kakve osvete nad mrtvima i njeni posmrtni ostaci biće premešteni samo ako to zatraži njena rodbina. Ali, nije grob ove daktilografkinje tragične sudbine jedini simbol minule ideološki ostrašćene prošlosti. Krune su skidane s mnogih predmeta i na njihovo mesto stavljane zvezde petokrake. U kupoli kapele još se vidi trag od kuršuma ispaljenog u fresku Isusa Pantokratora.

Kako objašnjava Tijana Borić, princ Aleksandar smatra da samo diktatori brišu istoriju i zato želi da sve ostane sačuvano kao svedočanstvo burne prošlosti na ovim prostorima.

"Zanimljivo je da gotovo svi kada uđu u Beli dvor pitaju gde vam je to Slobino kanabe. Malo njih zna da je taj set za sedenje kupljen po narudžbi kralja Aleksandra, ali ga on nije dočekao jer je ubijen u Marseju dva meseca pošto je krenula gradnja ove palate, koja sadrži i kolekciju izuzetnih umetničkih dela Rembranta, Kaneleta, Burdona, Fromantena, Đure Jakšića", napominje Tijana Borić.

Tokom više decenija bogate umetničke zbirke slika, knjiga, porculana i srebra i drugih umetničkih predmeta desetkovane su. Dve trećine kolekcije je nestalo i trenutno se radi projekat rekonstrukcije prvobitne zbirke. "Bilo je mnogo slika i ovo što se sada može videti tek je jedna trećina, a ostalo je završilo po privatnim kolekcijama. Znamo da je u biblioteci bilo 58.000 naslova, a ostalo je sačuvano samo sedam hiljada knjiga", naglašava Tijana Borić.

--------------------------------------------------------------------------

Obilazak Predsedništva

Gradski dvorovi su takođe otvoreni za javnost svake prve subote u mesecu. Kako kažu u Turističkoj organizaciji Beograd, svi zainteresovani građani mogu u dva termina u sklopu obilaska dva skupštinska zdanja (Dom Narodne skupštine i zgrada parlamenta u Ulici kralja Milana) obići i Stari dvor (Skupština grada) i Novi dvor (Predsedništvo Srbije).