Дворови нису "забрањени град"

Деценијама после Другог светског рата Бели двор код обичних смртника изазивао је само страхопоштовање. Некадашњи "забрањени град" на врху Дедињског брда сада изазива уздахе и буди носталгију за прошлим временима. Дворски комплекс династије Карађорђевић на 130 хектара, с две резиденцијалне палате и капелом Светог Андреја Првозваног, никог не оставља равнодушним.

За пет година откако су отворени за јавност краљевске дворове видело је 60.000 људи. Сваке суботе и недеље од почетка априла па до краја октобра тешка метална капија дворског комплекса се отвара за посете које организује Туристичка организација Београда. Групе су ограничене на 50 посетилаца, а обилазак траје сат и 45 минута у два термина – 11 и 14 часова.

Принц Александар и принцеза Катарина Карађорђевић од 2001. године добили су право коришћења дворова, тако да посетиоци често имају прилике и да се сусретну и попричају с краљевском породицом.

"Зову нас грађани и телефоном и питају да ли ће имати прилике да током посете дворском комплексу виде и престолонаследника. Не можемо им то гарантовати, али сваки пут ако су у земљи и немају унапред испланиране обавезе престолонаследник Александар и принцеза Катарина траже да се виде са посетиоцима. Тада обично настану овације, многи траже и да се сликају са краљевском породицом", прича Тијана Борић, кустос Канцеларије њ. к. в. престолонаследника Александра ИИ.

Када се од главне капије крене кроз парк, уређен по идејама Едуарда Андреа, директора Версајског парка, пролази се поред сламнате куће, дворске кухиње, зграде маршалата, и долази до Краљевског двора, саграђеног 1929. године од белог брачког камена у српско-византијском стилу. У овој палати, колонадом повезаном с капелом Светог Андреја, патрона породице Карађорђевић, посетиоци имају приступа приземљу и подруму, јер су на спрату престолонаследникове приватне просторије. Плави салон, краљевска трпезарија, интимна башта, салон свадбених дарова с поклонима за венчање и радни кабинет краља Александра препуни су вредних уметничких дела Пусена, Аловађија, Грасија, Лебрена, Мештровића...

Посебну атракцију представља дворана краљевског подрума коју зову и "мали Кремљ", јер су сводови и зидови осликани мотивима из бајке о жар-птици и из српске епске поезије. "Деца су подозрива када им кажемо да силазимо у подрум, јер очекују нешто мрачно, али се одушеве када виде ’чаробни’ салон, салу шапата, биоскопску дворану", истиче Тијана Борић.

Већина посетилаца се изненади када уђе у "српски Версај" и установи да у комплексу постоје две резиденцијалне палате. "За многе је још непознаница шта је то Бели двор. Оно што се види из различитих делова града заправо је Краљевски двор. Бели двор, који је грађен за краљевиће Петра, Александра и Андреја, ушушкан је на јужној падини и постао је познат стицајем историјских околности у Брозово време као место где су примани многи државници. Људи се изненаде када чују да Тито није живео у Белом двору, већ га је користио за разне пријеме", објашњава кустос Канцеларије престолонаследника Александра.

На путу ка Белом двору недалеко од дрвореда црвених кестенова налази се и гроб Даворјанке Пауновић, Титове љубавнице, која је на том месту сахрањена 1946. године. Престолонаследник Александар је против било какве освете над мртвима и њени посмртни остаци биће премештени само ако то затражи њена родбина. Али, није гроб ове дактилографкиње трагичне судбине једини симбол минуле идеолошки острашћене прошлости. Круне су скидане с многих предмета и на њихово место стављане звезде петокраке. У куполи капеле још се види траг од куршума испаљеног у фреску Исуса Пантократора.

Како објашњава Тијана Борић, принц Александар сматра да само диктатори бришу историју и зато жели да све остане сачувано као сведочанство бурне прошлости на овим просторима.

"Занимљиво је да готово сви када уђу у Бели двор питају где вам је то Слобино канабе. Мало њих зна да је тај сет за седење купљен по наруџби краља Александра, али га он није дочекао јер је убијен у Марсеју два месеца пошто је кренула градња ове палате, која садржи и колекцију изузетних уметничких дела Рембранта, Канелета, Бурдона, Фромантена, Ђуре Јакшића", напомиње Тијана Борић.

Током више деценија богате уметничке збирке слика, књига, порцулана и сребра и других уметничких предмета десетковане су. Две трећине колекције је нестало и тренутно се ради пројекат реконструкције првобитне збирке. "Било је много слика и ово што се сада може видети тек је једна трећина, а остало је завршило по приватним колекцијама. Знамо да је у библиотеци било 58.000 наслова, а остало је сачувано само седам хиљада књига", наглашава Тијана Борић.

--------------------------------------------------------------------------

Обилазак Председништва

Градски дворови су такође отворени за јавност сваке прве суботе у месецу. Како кажу у Туристичкој организацији Београд, сви заинтересовани грађани могу у два термина у склопу обиласка два скупштинска здања (Дом Народне скупштине и зграда парламента у Улици краља Милана) обићи и Стари двор (Скупштина града) и Нови двор (Председништво Србије).