Brazilski autogolovi pred Mundijal

Samo mesec dana pred početak Mundijala, još jedan autogol podgrejao je sveopštu skepsu stanovništva u zemlji fudbala. Jedan električar poginuo je od strujnog udara dok je radio na instalacijama  na stadionu u Kujabi, baš u trenutku kada je predsednica Brazila Dilma Rusef stigla u Sao Paulo kako bi podigla duh klonule nacije. Nije uspela da primiri više stotina radnika pred sedištima tri najveće građevinske kompanije koje izvode radove za svetsko prvenstvo, a njena kolona jedva se probila kroz proteste inače zakrčenih ulica megalopolisa.

Dok stotine hiljada radnika žive sa porodicama u kartonskim naseljima, za 12 velelepnih stadiona u 12 različitih gradova, od kojih neki i nemaju svoj fudbalski tim, utrošeno je oko 12 milijardi dolara. Mnogi Brazilci smatraju da je to previše, pogotovo što ekonomisti upozoravaju da će se od fudbalskog prvenstva obogatiti Fifa, a da će običnim Brazilcima ostati „beli slonovi”, građevinske grdosije koje niko neće održavati.

Na nekoliko stotina metara od stadiona u Sao Paulu, gde se svečano otvara Mundijal, nalazi se naselje Itakera u kome bez vode, struje i kanalizacije tri stotine porodica čeka na obećane socijalne stanove.

U kraju gde će biti otvoren Mundijal živi stanovništvo sa najnižim primanjima u Sao Paulu, a tu se nalazi i oko 300 favela. Samo su delovi u najbližem susedstvu sa stadionom raščišćeni i sređeni. Sve ovo utiče na raspoloženje Brazilaca, pa su protesti zbog nepotrebno velikih troškova i razbacivanja para za svetsko prvenstvo počeli još prošlog juna.

Karioke u Riju, uz ostalo, muče i nerazumni zakoni koji se donose na lokalu. Oni će ubuduće morati da budu uvek gologlavi. Otkad su kamere zbog prekrivene glave omanule u identifikovanju razbijača, pljačkaša, i raznih nasilnika, više niko u ovom gradu poznatom i po živopisnim bojama neće smeti da nosi ni kačket, ni kapu, a kamoli šešir ili maramu – ni u kišnoj sezoni kad se pljusak i sunce smenjuju na svakih pet minuta. Na Kopakabani, gde se u pesku igra fudbal na male goliće bez zaklona ili surferi krote atlantske talase, valjda neće svi morati da budu gologlavi.

Još je čudnije što je javno mnjenje postalo osetljivo na – reklame. Bilbordi na ulazu u Sao Paulo naročito su razljutili nevladine organizacije koje se bore protiv ustaljenih stereotipa o Brazilu. Na njima se reklamiraju hoteli i kafane, ali i seks-turizam. Devojka sedi na fudbalu, a fudbaler stoji okrenut prema njoj. Njemu se vide samo noge, njoj sve sem glave.

Ovakva poruka otežava našu borbu protiv seks-turizma, to je upravo propaganda kakvu ne želimo, vrisnule su nevladine organizacije. Priključilo im se ministarstvo turizma koje saopštava da je ovakav bilbord „u suprotnosti sa promocijom države i nacije”.

Šta je to sa Brazilcima, odjednom su prestali da vole fudbal, postali moralisti, umesto da igraju sambu, oni protestuju, pale autobuse... razbijaju stakla banaka?

Ovo nije ona igra koju mi volimo, ovo nam je napravila Fifa, odgovaraju listom, optužujući svetsku fudbalsku federaciju za promene koje su se desile.

A što se tiče lepih žena, čuvene Brazilke neće poružneti kad počne Mundijal.

To, kako piše „O globo”, najbolje objašnjavaju pojedini ugostitelji koji uz dobru hranu pružaju i druge usluge. U Brazil se dolazi i zbog fudbala i zbog lepih žena i zbog provoda, kaže jedan od njih. Ako vlada hoće nešto da učini, neka se bolje pozabavi trgovinom dece koja postaju seksualno roblje.

„Ja reklamiram svoju ponudu. U svom klubu nudim gastronomske i druge specijalitete po kojima je Brazil poznat. Vi nudite stadione, pa da vidimo kome posao bolje ide”, kaže Oskar Maroni, vlasnik hotela i kluba Bahami i promotor reklame koja je sablaznila jedan deo Brazila.