Minobacački napad na Slavjansk

Ukrajinska vojska ujutro je minobacačkom paljbom napala istočni ukrajinski grad Slavjansk sa brda Karačun, javila je s mesta napada agencija Itar-Tas.

Minobacačka paljba započela je oko pet ujutro po lokalnom vremenu, a eksplozije su se čule u intervalu od po jedan minut. Nacionalna garda gađala je kontrolne punktove, ali ima izveštaja i da su granate pogodile stambene zgrade.

Prema izveštaju agencije RIA Novosti, na najžešćem udaru je bio zaselak Andrejevska smešten u neposrednoj blizini Slavjanska. Kako navode svedoci sa terena, pogođene su neke stambene zgrade, na ulicama gore automobili. Ima i poginulih i ranjenih, ali se njihov broj, za sada, ne precizira.

Zvanične ukrajinske vlasti napominju da je napad izveden u okviru antiterorističke akcije koju Kijev sprovodi protiv separatista na jugoistoku zemlje. Prema tvrdnjama Mihaila Kovaljova, vršioca dužnosti ministra odbrane, ukrajinski vojnici došli su u region „sa ciljem da održe mir”.

„Naši vojnici i kolege iz Nacionalne garde čine sve što mogu kako bi se izbegle civilne žrtve. Nažalost, deo stanovništva presreće ih Molotovljevim koktelima i blokira prolaz vojnoj tehnici”, tvrdi Kovaljov.

Istovremeno se čuju i pozivi na razum. Gubernator Donjecke oblasti Sergej Taruta zalaže se za okončanje operacije. Po njegovom mišljenju, agresivna dejstva sa strane naoružanih separatista moguće je smiriti samo dijalogom. On se, takođe, založio za sprovođenje legitimnog referenduma u jugoistočnoj oblasti Ukrajine.

Partija regiona, svrgnutog predsednika Viktora Janukoviča, najavila je obraćanje međunarodnom sudu i insistiranje na odgovornosti lica koja su izvršila prestupe protiv mirnih građana.

Lider frakcije u Vrhovnoj radi Ukrajine Aleksandar Jefremov napominje da kao rezultat vojnih dejstava na jugoistoku zemlje ginu mirni građani dok „ukrajinska vlast o svemu tome ćuti”. Po njemu, vojne akcije koje se sprovode u Slavjansku, Kramatorsku, Marijupolju izazvale su mnoge žrtve a dejstva armije nije moguće karakterisati drugačije nego kao – prestup.

Uprkos savetu ruskog predsednika Vladimira Putina da to ne čine, regioni Donjeck i Lugansk su u nedelju održali referendum o nezavisnosti na kojem su proruske snage već proglasile rezultate, po kojima je 89 odsto birača u Donjeckoj oblasti glasalo za nezavisnost, dok je 10 procenata bilo protiv. U Luganskoj oblasti je, kako tvrde aktivisti, čak 96 odsto glasalo za nezavisnost. U Kijevu su ove referendume proglasili nelegalnim, a slična ocena stigla je i od SAD i EU.

Moskva je, pak, saopštila da „poštuje” rezultate referenduma „i polazi od toga da će praktična realizacija rezultata referenduma biti civilizovana, bez ikakvih pojava nasilja, kroz dijalog predstavnika Kijeva, Donjecka, Luganska”. Kremlj je saopštio da će Rusija pozdraviti „sve posredničke napore” za uspostavljanje takvog dijaloga, „uključujući i OEBS”, navodi se u saopštenju.

Predsedavajući OEBS-a Didije Burkhalter istakao je da Rusija nije zvanično priznala rezultat referenduma na istoku Ukrajine, već da je samo saopštila da će poštovati njegove rezultate.

„Videli ste jutros odgovor Rusije: ona je izrazila poštovanje, ali ne i priznavanje referenduma. Nije, dakle, reč o priznavanju rezultata, što je važno”, rekao je Burkhalter, koji je uveren da sve strane, uključujući i Moskvu, žele da počne dijalog u cilju okončanja krize. „Glavni izazov je vreme: nemamo vremena za gubljenje.”

S. Samardžija

----------------------------------------------

U Donjecku neće birati predsednika Ukrajine

Vlasti u Donjeckoj narodnoj republici ne nameravaju da 25. maja organizuju izbore za predsednika Ukrajine, izjavio je kopredsedavajući privremene vlade DNR Denis Pušilin, prenela je agencija RIA Novosti. Isto su, nešto ranije, saopštili i u Luganskoj narodnoj republici.

----------------------------------------------

Janukovič pozvao kijevske vlasti da povuku vojsku

Rostov na Donu – Kijevska „ubilačka hunta” već je ubila više od 300 miroljubivih građana u Ukrajini, rekao je svrgnuti ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, koji je pozvao kijevske vlasti da povuku vojsku i naoružanje iz regiona Donjeck, Lugansk, Odesa i drugih i da obustave nasilje i teror nad sopstvenim narodom. „Apelujem na vas da stanete. Ceo svet je video koliko je ljudi izašlo na referendum! I vi možete da ignorišete te rezultate, ali ni vi ni Evropa ni neke druge zemlje ne možete da priznate da nema terorista i da vodite rat protiv sopstvenog naroda”.

Tanjug

----------------------------------------------

EU proširila sankcije Rusiji

Prema izveštajima agencija

Brisel – Šefovi diplomatija zemalja članica Evropske unije dogovorili su se da dodaju nova imena na listu ruskih funkcionera kojima je zabranjeno da putuju u EU i koriste usluge evropskih banaka, nezvanično je saopšteno u Briselu, prenosi Tanjug.

Evropski diplomata koji je želeo da ostane anoniman rekao je novinarima da je na sastanku Saveta ministara EU odlučeno da se na listu doda još 13 osoba i dve ruske firme, čija će imena biti poznata danas.

Uz ranije donete mere, evropska „crna lista” obuhvata ukupno 61 osobu, a na njoj su uglavnom bliski saradnici predsednika Vladimira Putina i funkcioneri vojnobezbednosnog aparata.

Prethodno je austrijski šef diplomatije izjavio da će sankcije biti uvedene protiv dva preduzeća sa sedištem na Krimu, koja su navodno učestvovala u pripajanju ovog poluostrva Rusiji. Istovremeno, Kurc se izjasnio protiv ekonomskih sankcija.

„Smatram da ne bi trebalo da priželjkujemo ekonomske sankcije. One ne bi pogodile samo Rusiju, već definitivno i nas”, upozorio je on, dodajući da kaznene mere protiv čitavih sektora ruske privrede, prema planu EU, dolaze u obzir samo ako ruske trupe budu napredovale ka Ukrajini.

Visoka predstavnica EU za spoljnu odnose i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton izjavila je, uoči početka sastanka šefova diplomatije EU, da su predsednički izbori ključni za dalji razvoj događaja u Ukrajini.

„Izbori su od suštinske važnosti, jer će građanima Ukrajine omogućiti da se izjasne o svojoj budućnosti”, rekla je Eštonova i posebno istakla važnu ulogu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), čiji je predsedavajući Didije Burkhalter izvestio evropske zvaničnike o situaciji posle njegove nedavne posete Moskvi. Ona je istakla da referendume u Donjecku i Lugansku EU smatra nelegalnim i nelegitimnim.

Ukrajinu će ovih dana posetiti predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj i šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer kako bi podržali nacionalni dijalog vlade u Kijevu i proruskih demonstranata na istoku zemlje, prenosi Beta-AFP. Štajnmajer će danas imati „razgovore u Kijevu s predstavnicima ukrajinske vlade”, a potom je predviđeno da poseti istočni deo Ukrajine, rekao je njegov portparol Martin Šojfer na redovnoj konferenciji za novinare.

„Cilj je da se podrže napori OEBS-a, napori u cilju nacionalnog dijaloga da bi se ušlo u fazu istinskih razgovora o budućnosti Ukrajine, napora da se održe izbori 25. maja” u Ukrajini, dodao je portparol.

S. R.

----------------------------------------------

Išinger posrednik OEBS-a

Brisel – Nemački diplomata Volfgang Išinger biće posrednik OEBS-a u rešavanju ukrajinske krize, izjavio je predsedavajući OEBS-a Didije Burkhalter, prenosi Beta-AFP. „Ukrajinska vlada je prihvatila naš predlog da se ambasador Išinger imenuje za posrednika OEBS-a” u razgovorima predstavnika vlasti, ukrajinskog parlamenta i regiona, posebno na istoku Ukrajine, rekao je Burkhalter. Išinger, stručnjak za međunarodne odnose, bio je ambasador Nemačke u SAD i Velikoj Britaniji. Bio je predstavnik EU u posredničkom timu SAD, EU i Rusije u pregovorima o statusu Kosova. Učestvovao je na pregovorima u Dejtonu kojim je okončan rat u BiH.