Belef dobar, biće bolji

Očekivano mali broj posetilaca koji su bili dovoljno slobodni da izraze svoje mišljenje podatak je o slaboj kritičkoj svesti u našoj sredini. Ovo je jedan od zaključaka koji su se mogli čuti na javnoj diskusiji održanoj preksinoć u Galeriji Vojnog muzeja o projektu "Elektronska knjiga utisaka" (organizacija Belefa i portala za kulturu SEEcult.org).
Rezimirajući sadržaj zapisa koje su posetioci ostavljali u kompjuteru na terasi Vojnog muzeja i na blogu portala SEEcult.org, direktorka ovog sajta Vesna Milosavljević istakla je da se najbrojnije primedbe tiču loše obavljenog marketinga. Iako su takvi utisci pomalo subjektivni za dublju analizu, direktorka Belef centra Milena Stojićević odgovarala je na primedbe.

– Ne mislim da nismo dobro uradili marketinšku kampanju, naprotiv. Nedelju dana pre Festivala podelili smo 50.000 odštampanih primeraka programa za elektronske medije i novine. U gradu je bilo postavljeno 25 bilborda, a mislim da je posećenost dokazala da je kampanja pristojna – rekla je Milena Stojićević i dodala da su primedbe ipak podstrek da Belef iduće godine bude bolji.

Na kritički stav posetilaca da su ulaznice za koncerte i pozorišne predstave bile skupe (800 i 600 dinara), a ipak je reč o festivalu koji  je finansijski podržan, direktorka Belef centra je odgovorila ciframa.

– Belef jeste sponzorisan od Skupštine grada Beograda i Ministarstva kulture Republike Srbije sa 27,5 miliona dinara. Prema nezvaničnim računima, prihod koji je ostvaren prodajom ulaznica iznosi nepun milion dinara – rekla je Milena Stojićević. Ona je objasnila da je Belef festival sopstvenih produkcija, te da je veoma skupo producirati šest predstava, šest koncerata i četrdesetak projekata vizuelnog programa.

Pi-ar menadžerka Belefa Ljiljana Šović nije bila zadovoljna idejom Knjige utisaka. Ona je mišljenja da projekat u kojem bi neko izražavao utiske "ne treba da postoji", jer je dovoljno to što je pi-ar služba neprestano pred licem javnosti. Pomenuvši svega dva negativna teksta u štampi, Ljiljana Šović je naglasila da su mediji afirmativno govorili o Belefu.

Umetnička direktorka Festivala Darka Radosavljević-Vasiljević trudila se da stvori ravnotežu u diskusiji. Ona je ukazala na problem vrlo kratkog roka za pripreme i organizaciju, jer je konkurs za koncept Belefa raspisan tek u martu. Prema njenim rečima stiglo je svega četiri ili pet prijava za funkciju umetničkog direktora, što dovoljno govori o riziku koji je postojao za umetnike. Iako smatra da je bilo propusta (o tome je naš list već pisao prenoseći neke od utisaka iz Elektronske knjige), umetnička direktorka ocenila je Belef kao sasvim "pristojan". Odgovarajući na primedbe koje se tiču nedovoljne medijske podrške vizuelnom programu ona je objasnila taj očigledni propust pozicijom čitavog segmenta novih inicijativa u našoj kulturi. "Činjenica je da nezavisni sektor nije dobro ispraćen i zbog dinamike programa, ali i zato što u našoj kulturi najveću pažnju imaju pozorište i muzika", zaključila je Darka Radosavljević-Vasiljević.

Knjige utisaka kod nas odavno postoje, ali ko je željan da piše o ponašanju poštanskih i bankarskih službenica, kasirki i mesara u marketima, činovnika u opštinama? I, hoće li poslovično neljubazni šalterski radnici biti predusretljiviji zbog kritika?

Zato je Elektronska knjiga utisaka o kulturnoj manifestaciji nov i važan događaj za podsticanje kritičke svesti naših građana. Prvi stidljivi zapisi ipak su pokrenuli raspravu i ukazali na propuste koji će, obećano je, biti ispravljeni iduće godine.

-----------------------------------------------------------

Kalemegdanski vodič kroz Beograd

Među prijatnim utiscima posetilaca Belefa su oni koji hvale izbor Kalemegdanske tvrđave za mesto održavanja festivala. Mnogi rođeni Beograđani su, zahvaljujući ovogodišnjoj lokaciji, otkrili skrovite kutke naizgled dobro poznatog Kalemegdana. Jedan od njih je Leopoldova kapija kao važan delić istorije Beograda i Srbije.