Белеф добар, биће бољи

Очекивано мали број посетилаца који су били довољно слободни да изразе своје мишљење податак је о слабој критичкој свести у нашој средини. Ово је један од закључака који су се могли чути на јавној дискусији одржаној прексиноћ у Галерији Војног музеја о пројекту "Електронска књига утисака" (организација Белефа и портала за културу SEEcult.org).
Резимирајући садржај записа које су посетиоци остављали у компјутеру на тераси Војног музеја и на блогу портала SEEcult.org, директорка овог сајта Весна Милосављевић истакла је да се најбројније примедбе тичу лоше обављеног маркетинга. Иако су такви утисци помало субјективни за дубљу анализу, директорка Белеф центра Милена Стојићевић одговарала је на примедбе.

– Не мислим да нисмо добро урадили маркетиншку кампању, напротив. Недељу дана пре Фестивала поделили смо 50.000 одштампаних примерака програма за електронске медије и новине. У граду је било постављено 25 билборда, а мислим да је посећеност доказала да је кампања пристојна – рекла је Милена Стојићевић и додала да су примедбе ипак подстрек да Белеф идуће године буде бољи.

На критички став посетилаца да су улазнице за концерте и позоришне представе биле скупе (800 и 600 динара), а ипак је реч о фестивалу који  је финансијски подржан, директорка Белеф центра је одговорила цифрама.

– Белеф јесте спонзорисан од Скупштине града Београда и Министарства културе Републике Србије са 27,5 милиона динара. Према незваничним рачунима, приход који је остварен продајом улазница износи непун милион динара – рекла је Милена Стојићевић. Она је објаснила да је Белеф фестивал сопствених продукција, те да је веома скупо продуцирати шест представа, шест концерата и четрдесетак пројеката визуелног програма.

Пи-ар менаџерка Белефа Љиљана Шовић није била задовољна идејом Књиге утисака. Она је мишљења да пројекат у којем би неко изражавао утиске "не треба да постоји", јер је довољно то што је пи-ар служба непрестано пред лицем јавности. Поменувши свега два негативна текста у штампи, Љиљана Шовић је нагласила да су медији афирмативно говорили о Белефу.

Уметничка директорка Фестивала Дарка Радосављевић-Васиљевић трудила се да створи равнотежу у дискусији. Она је указала на проблем врло кратког рока за припреме и организацију, јер је конкурс за концепт Белефа расписан тек у марту. Према њеним речима стигло је свега четири или пет пријава за функцију уметничког директора, што довољно говори о ризику који је постојао за уметнике. Иако сматра да је било пропуста (о томе је наш лист већ писао преносећи неке од утисака из Електронске књиге), уметничка директорка оценила је Белеф као сасвим "пристојан". Одговарајући на примедбе које се тичу недовољне медијске подршке визуелном програму она је објаснила тај очигледни пропуст позицијом читавог сегмента нових иницијатива у нашој култури. "Чињеница је да независни сектор није добро испраћен и због динамике програма, али и зато што у нашој култури највећу пажњу имају позориште и музика", закључила је Дарка Радосављевић-Васиљевић.

Књиге утисака код нас одавно постоје, али ко је жељан да пише о понашању поштанских и банкарских службеница, касирки и месара у маркетима, чиновника у општинама? И, хоће ли пословично нељубазни шалтерски радници бити предусретљивији због критика?

Зато је Електронска књига утисака о културној манифестацији нов и важан догађај за подстицање критичке свести наших грађана. Први стидљиви записи ипак су покренули расправу и указали на пропусте који ће, обећано је, бити исправљени идуће године.

-----------------------------------------------------------

Калемегдански водич кроз Београд

Међу пријатним утисцима посетилаца Белефа су они који хвале избор Калемегданске тврђаве за место одржавања фестивала. Многи рођени Београђани су, захваљујући овогодишњој локацији, открили скровите кутке наизглед добро познатог Калемегдана. Један од њих је Леополдова капија као важан делић историје Београда и Србије.