Jasmina pred novom bitkom

Gornji Milanovac – Kandidatkinje za mis "Dragačevske trube", onih 25 devojaka koje su u subotu prošetale pred žirijem i TV kamerama u Guči, bile su odevene u venčane haljine iz radnje za šivenje i prodavnice venčanica "Jasmina". Bile su to kreacije Miline i Jasmine Lazarević za buduće mlade. Izbor za mis i venčanice nisu predmet našeg interesovanja, ali jeste susret sa majkom i kćerkom u drugačijem raspoloženju nego pre četiri godine kada smo ih, da bismo pisali o njima, posetili u njihovoj kući u Milanovcu. Jasmina je, ovoga leta, položila prijemni na Pedagoškom fakultetu u Užicu i, uz to, još i vozački ispit. Tako, za sada, izgleda kraj priče.
Bezmalo deceniju su, s vremena na vreme, mnoge novine pisale o Jasmini i Milini Lazarević koje su, zajednički, vodile bitku sa teškom bolešću sklerodermijom. Bolovala je Jasmina, a bolnija je, reklo bi se, od kćerke bila majka Milina. Jasmini je, sve vreme, život visio o koncu, Milini i život kćeri i životni smisao uopšte.

I – pobedile su. Majka Hrabrost i kćerka Hrabrost. Imale su bezgraničnu međusobnu ljubav, nadu i optimizam da će pobediti uz pomoć dobrih ljudi u svom gradu, u zemlji i Čikagu. Jasmina je, što iz školske klupe, što iz bolesničke postelje, završila osnovnu, potom ekonomsku školu i postala brucoš Pedagoški fakulteta u Užicu. Biće vaspitačica u vrtiću, jer "želi da se posveti najmlađima, da im pruži mnogo igre koja je njoj nedostajala u detinjstvu".

– Samo što mi je muž iznenada umro, Jasmina se razbolela. Njena bolest je bila retka na evropskom prostoru, pogotovu kod mladih, a ispoljavala se u oboljenju perifernih krvnih sudova i ubrzanom odumiranju ćelija tkiva. Reč je o atrofičnim promenama na koži tela, udova i lica. Jedini izlaz je bio let u Čikago, u čikaške klinike "Mejo" i "Šrajner" – priča nam Milina, danas u neuporedivo boljem raspoloženju nego pre četiri i šest godina, kada smo, ovim povodom, posetili Lazareviće.

Svi su se dali u potragu za novcem. Drugarice i drugari iz njenog razreda su, pod geslom "Svi za Jasminu", sakupili 42.000 dinara; u akciji Crvenog krsta dobijeno je još 76.000, u hotelu "Šumadija", na dobrotvornom koncertu, od ulaznica je ubrano sto hiljada, odigran je i košarkaški turnir na kojem su gledaoci dodali i svoj prilog. Devojke sa lokalnog radija "Viki" su potom, za Jasminin treći let u Čikago, prikupile 19.700 dinara – skromno, ali od srca. Pomoć je, kasnije, stigla i od ministra Velimira Ilića koji ni danas Lazareviće ne zaboravlja.

– Prvi put smo preletele Atlantik sa sedam hiljada dolara u džepu, a trebalo je za operaciju, terapiju i višemesečni boravak bar 150.000 – seća se Milina. – Tamo nam je odmah priskočio u pomoć dr Aleksandar Krunić, dermatolog sa Čikaškog univerziteta, pa dr Slobodan Vučićević i još nekolicina naših lekara u Americi. Porodica Višnjić, doseljena iz Kosjerića, ponudila nam je smeštaj, Kolo srpskih sestara iz Indijane i tamošnja Crkva svetog Đorđa sakupljali su novac za Jasminino lečenje. Doktorka Emi Palmer sa Dečje klinike je obavila sve preglede i uradila analize potpuno besplatno – nabraja nam dobročinitelje Milina, a sve se izvinjavajući onima čija imena je izostavila.

O tome kako je uspela da, više u krevetu nego u učionici, redovno sa svojom generacijom uspešno završi osnovnu i srednju školu, Jasmina kaže:

– Najviše su mi pomogle drugarice iz razreda i nastavnici. Nisu hteli da dopuste da, zbog bolesti, izgubim ijednu godinu. Mnogo sam im zahvalna. Ove godine sam položila i prijemni za fakultet, a stekla sam i vozačku dozvolu. Dosta su me mama i brat vozili, sad vozim ja njih.

Jasmina će, ove jeseni, krenuti u novu bitku, bitku za diplomu Pedagoškog fakulteta. Nema ni trunke sumnje da će uspeti. Zar je ta bitka teža od one koju je dobila? Ni teža, ni duža.

B. Lomović