Koncert za let u svet

Prsti na "dirkama" i zvuk orgulja u ušima. To je, ipak, samo CD i malo pravog fona za jednu priču o muzici koja upravo i počinje pomenom nedavno završenog međunarodnog festivala Dani orgulja - Dies organorum, a završiće se najavom gostovanja mladog Nemanje Radulovića, danas violiniste svetskog glasa, kao i novog programa "Decembar svira džez". Priča nam tu priču Nena Mihajlović-Vlajković, urednik muzičkog programa u Kulturnom centru Beograda, koji cele ove godine praznuje - slavi pola veka svog života.
U tom velikom svečarskom kalendaru desilo se da su Dani orgulja istovremeno bili i dani onih u Beogradu nezabeleženih, saharskih vrelina. Neko kao da je anticipirao da nezapamćene žege dolaze i program koncerta urađen je tako da može lepo poslužiti i kao lepeza. Bez obzira na sve te klimatske nepogode, u hladovini crkve Blažene djevice Marije zabeležena je dosad najveća poseta, sa više od pet stotina ljudi na svakom koncertu. Vodeći evropski orguljaši koji su se predstavili Beograđanima bili su oduševljeni takvim prijemom, tim pre što u ovakvom, dominantno pravoslavnom, podneblju ovaj instrument nema dugu tradiciju i tretman kao na Zapadu. Zanimljivo je da je za proteklih sedam godina Beograd postao domaćin jednog od najprestižnijih festivala ove vrste, a orgulje u ovoj katedrali na Neimaru, poznate marke "Zanin", danas slove za najbolje na Balkanu. Sa njima i sa J. S. Bahom, u stvari, sve je i počelo. - Ove orgulje izgrađene su 2000. kada je obeležavano 250 godina od Bahove smrti - kaže Nena Mihajlović-Vlajković. - Mi smo organizovali osam koncerata u slavu muzičkog velikana i nazvali ih "Bahovi dani". Prvi je bio u crkvi na Neimaru, na novim orguljama. Šta sve nije svirao slavni kompozitor, koji je bio i vrhunski orguljaš, sa rukama kao stvorenim za ovaj instrument. Levom rukom je, recimo, mogao da obuhvati 12 dirki, a upućeni dobro znaju šta to znači. Njegov duh kao da me je dozvao i tako se javio taj impuls da se već iduće godine krene u ovaj festival, u Dane orgulja koji, evo, postoje već sedam godina, uz veliku podršku župnika crkve monsinjora Jože Hauptmana. Ono najbolje iz prethodnih šest godina sada postoji na disku, onom s početka teksta.

Našu sagovornicu pitamo i za druge muzičke festivale koje je stvarala u Kulturnom centru Beograda, u kojem radi od 1986. godine. A do pre samo tri godine situacija u ovoj kući bila je: jedan čovek - cela muzička redakcija. Sada se već lakše diše: Nena ima dragocenu mladu saradnicu Ljubicu Babec.

- Za KCB znaju da kažu kako smo kuća festivala jednog instrumenta. To je dosta tačno, ali bilo je i ima muzike, razne. Nekad smo deset godina organizovali festival flaute, isto toliko je trajao i naš prolećni festival kamerne muzike. Oba su posle nastavili da žive svoje nove živote. Krajem osamdesetih imali smo i septembarski festival duhovne muzike, u Sabornoj crkvi, koji je potrajao četiri godine. Podsetimo, tada se duhovna muzika nije tako intenzivno slušala, kao organizovani kulturni događaj. Danas to mnogi rade. Mi smo u Sabornoj crkvi imali i po više od hiljadu ljudi na koncertu. Na jesen nas očekuje 5. međunarodni festival čembala, ili još jedan pokušaj reanimacije starog instrumenta. Ove godine on će proteći u znaku Domenika Skarlatija. Muzički svet, naime, obeležava 250 godina od smrti kompozitora koji se posebno proslavio delima pisanim za čembalo. Za kraj godine pripremamo seriju koncerata pod zajedničkim naslovom "Decembar svira džez". Probni balon bio je prošle godine u Dvorani KCB-a. Ovaj događaj, koji se može nazvati i festivalom džez nada, predstavlja mlade muzičare iz regiona. I - nije komercijalan! - insistira sagovornica.

I, ne slučajno, mladi. Oni su svih ovih godina bili na magistralnim muzičkim putevima KCB-a. Mnogi koji su danas neko i nešto u muzici kao klinci su imali svoj "Koncert u galeriji". I to je pokrenula Nena, nov čovek u kući, podržana od tadašnje direktorke KCB-a Gorice Mojović. Koncerti su počinjali u ponoć i bili su prava atrakcija za Beograd. Ali i atrakcije ponekad imaju svoje slabe strane. Ovde je to bio strah od sna sa kojim su se borili dremljivi najmlađi muzičari. Zato je satnica pomerana, sat po sat, dok se nije došlo do "Koncerta u galeriji" sa početkom u 21.00. Više od 2.500 ovih koncerata dosad je izvedeno, plus saradnja sa Dejanom Đurovićem i Dragstorom ozbiljne muzike Beograda 202, pa pomenuti festivali, pa "Zvuci kraj fontane"... Bez Nenine jake volje i još veće ljubavi za muziku teško da bi bilo baš ovoliko svih ovih "slova i brojki".

Možda najveći poklon publici za jubilej - pola veka KCB-a - biće koncert Nemanje Radulovića na kraju leta. Uz taj događaj, Neni kao da se roje prijatna sećanja:

- Debitovao je u galeriji sa osam godina i svi smo bili u čudu kako to dete svira. Velika nam je želja bila da ga za ovu priliku pozovemo. Međutim, znali smo da je njegov kalendar popunjen, putuje sa jednog na drugi kraj sveta, a naša kuća nije ni naročito bogata. Ali, Nemanja nas nije zaboravio: našao je veče i za nas, za "Koncert u galeriji", baš kao nekad, samo ovoga puta ta galerija biće Velika dvorana Kolarčeve zadužbine... Nas i Beograđane on je počastio besplatnim koncertom. Ni mi njemu nećemo to zaboraviti!

-----------------------------------------------------------

Nemanja Radulović i "Majstori"

Violinista Nemanja Radulović, čija je adresa danas u Parizu, predstaviće se na Kolarcu 20. septembra u 20 sati. Biće to i veče Mendelsona, čiju će muziku izvoditi sa beogradskim "Majstorima gudačima". Na podijumu će biti i Lor Favr-Kan, francuska klavirska saradnica Nemanje Radulovića. Svi gudači koji će te večeri svirati nekad su debitovali u "Koncertu u galeriji", a svi violinisti među njima učenici su profesora Dejana Mihajlovića, koji će te večeri preuzeti i ulogu dirigenta.