Концерт за лет у свет

Прсти на "диркама" и звук оргуља у ушима. То је, ипак, само CD и мало правог фона за једну причу о музици која управо и почиње поменом недавно завршеног међународног фестивала Дани оргуља - Dies organorum, а завршиће се најавом гостовања младог Немање Радуловића, данас виолинисте светског гласа, као и новог програма "Децембар свира џез". Прича нам ту причу Нена Михајловић-Влајковић, уредник музичког програма у Културном центру Београда, који целе ове године празнује - слави пола века свог живота.
У том великом свечарском календару десило се да су Дани оргуља истовремено били и дани оних у Београду незабележених, сахарских врелина. Неко као да је антиципирао да незапамћене жеге долазе и програм концерта урађен је тако да може лепо послужити и као лепеза. Без обзира на све те климатске непогоде, у хладовини цркве Блажене дјевице Марије забележена је досад највећа посета, са више од пет стотина људи на сваком концерту. Водећи европски оргуљаши који су се представили Београђанима били су одушевљени таквим пријемом, тим пре што у оваквом, доминантно православном, поднебљу овај инструмент нема дугу традицију и третман као на Западу. Занимљиво је да је за протеклих седам година Београд постао домаћин једног од најпрестижнијих фестивала ове врсте, а оргуље у овој катедрали на Неимару, познате марке "Занин", данас слове за најбоље на Балкану. Са њима и са Ј. С. Бахом, у ствари, све је и почело. - Ове оргуље изграђене су 2000. када је обележавано 250 година од Бахове смрти - каже Нена Михајловић-Влајковић. - Ми смо организовали осам концерата у славу музичког великана и назвали их "Бахови дани". Први је био у цркви на Неимару, на новим оргуљама. Шта све није свирао славни композитор, који је био и врхунски оргуљаш, са рукама као створеним за овај инструмент. Левом руком је, рецимо, могао да обухвати 12 дирки, а упућени добро знају шта то значи. Његов дух као да ме је дозвао и тако се јавио тај импулс да се већ идуће године крене у овај фестивал, у Дане оргуља који, ево, постоје већ седам година, уз велику подршку жупника цркве монсињора Јоже Хауптмана. Оно најбоље из претходних шест година сада постоји на диску, оном с почетка текста.

Нашу саговорницу питамо и за друге музичке фестивале које је стварала у Културном центру Београда, у којем ради од 1986. године. А до пре само три године ситуација у овој кући била је: један човек - цела музичка редакција. Сада се већ лакше дише: Нена има драгоцену младу сарадницу Љубицу Бабец.

- За КЦБ знају да кажу како смо кућа фестивала једног инструмента. То је доста тачно, али било је и има музике, разне. Некад смо десет година организовали фестивал флауте, исто толико је трајао и наш пролећни фестивал камерне музике. Оба су после наставили да живе своје нове животе. Крајем осамдесетих имали смо и септембарски фестивал духовне музике, у Саборној цркви, који је потрајао четири године. Подсетимо, тада се духовна музика није тако интензивно слушала, као организовани културни догађај. Данас то многи раде. Ми смо у Саборној цркви имали и по више од хиљаду људи на концерту. На јесен нас очекује 5. међународни фестивал чембала, или још један покушај реанимације старог инструмента. Ове године он ће протећи у знаку Доменика Скарлатија. Музички свет, наиме, обележава 250 година од смрти композитора који се посебно прославио делима писаним за чембало. За крај године припремамо серију концерата под заједничким насловом "Децембар свира џез". Пробни балон био је прошле године у Дворани КЦБ-а. Овај догађај, који се може назвати и фестивалом џез нада, представља младе музичаре из региона. И - није комерцијалан! - инсистира саговорница.

И, не случајно, млади. Они су свих ових година били на магистралним музичким путевима КЦБ-а. Многи који су данас неко и нешто у музици као клинци су имали свој "Концерт у галерији". И то је покренула Нена, нов човек у кући, подржана од тадашње директорке КЦБ-а Горице Мојовић. Концерти су почињали у поноћ и били су права атракција за Београд. Али и атракције понекад имају своје слабе стране. Овде је то био страх од сна са којим су се борили дремљиви најмлађи музичари. Зато је сатница померана, сат по сат, док се није дошло до "Концерта у галерији" са почетком у 21.00. Више од 2.500 ових концерата досад је изведено, плус сарадња са Дејаном Ђуровићем и Драгстором озбиљне музике Београда 202, па поменути фестивали, па "Звуци крај фонтане"... Без Ненине јаке воље и још веће љубави за музику тешко да би било баш оволико свих ових "слова и бројки".

Можда највећи поклон публици за јубилеј - пола века КЦБ-а - биће концерт Немање Радуловића на крају лета. Уз тај догађај, Нени као да се роје пријатна сећања:

- Дебитовао је у галерији са осам година и сви смо били у чуду како то дете свира. Велика нам је жеља била да га за ову прилику позовемо. Међутим, знали смо да је његов календар попуњен, путује са једног на други крај света, а наша кућа није ни нарочито богата. Али, Немања нас није заборавио: нашао је вече и за нас, за "Концерт у галерији", баш као некад, само овога пута та галерија биће Велика дворана Коларчеве задужбине... Нас и Београђане он је почастио бесплатним концертом. Ни ми њему нећемо то заборавити!

-----------------------------------------------------------

Немања Радуловић и "Мајстори"

Виолиниста Немања Радуловић, чија је адреса данас у Паризу, представиће се на Коларцу 20. септембра у 20 сати. Биће то и вече Менделсона, чију ће музику изводити са београдским "Мајсторима гудачима". На подијуму ће бити и Лор Фавр-Кан, француска клавирска сарадница Немање Радуловића. Сви гудачи који ће те вечери свирати некад су дебитовали у "Концерту у галерији", а сви виолинисти међу њима ученици су професора Дејана Михајловића, који ће те вечери преузети и улогу диригента.