Nepredvidljivi Gadafi

Iz kancelarije u Tel Avivu Džin Kec, drugi čovek američke ambasade u Izraelu, sprema se ovog leta na premeštaj u glavni grad Libije, Tripoli. Odlukom američkog predsednika Džordža Buša sredinom jula, Džin Kec, njujorški diplomata jevrejskog porekla, nominovan je za prvog ambasadora SAD u pustinjskoj džamahiriji posle pauze od 35 godina.
Ukoliko američki Senat potvrdi Bušovu nominaciju Keca za ambasadora u Libiji (čemu se, inače, oštro protivi grupa senatora, među njima i predsednički kandidat Hilari Klinton), iskusni diplomata sa bogatim radnim iskustvom na Bliskom istoku stupiće na novu dužnost već na jesen, obnarodovao je Čarls O. Sesil, otpravnik poslova ambasade u Libiji.

Nominovanje ambasadora za poslanstvo u Libiji i zahtev Stejt departmenta Senatu za izgradnju nove zgrade američke ambasade u Tripoliju krunišu najnoviju fazu odnosa Vašingtona sa državom koja raspolaže najvećim rezervama nafte na Crnom kontinentu.

"SAD su spremne da razvijaju i jačaju odnose sa Libijom. Od ponovnog uspostavljanja punih diplomatskih odnosa 2006. godine, dve zemlje su razgranale saradnju na dobrobit naših naroda", stoji, između ostalog, u pismu predsednika Buša libijskom vođi Moameru el Gadafiju, koje je sredinom jula u Tripoli donela Frensis Taunsend, lični izaslanik američkog predsednika i njegov savetnik za pitanja unutrašnje bezbednosti.

"Predsednik Buš u pismu Moameru el Gadafiju pohvalno se izražava o principijelnom i odvažnom stavu libijskog lidera o nizu međunarodnih tema", preneo je dnevnik "Tripoli post".

Radoznalim novinarima gospođa Taunsend odbila je da otkrije da li je u susretu sa Gadafijem bilo reči o poslednjoj rati isplate odštete žrtvama obaranja PAN AM-ovog "boinga" 1988. godine kod Lokerbija u Škotskoj, zbog kog je Libija godinama bila izložena sankcijama SAD i UN, kao i o daljoj sudbini tada još zatočenih bugarskih bolničarki i palestinskog lekara stažiste, optuženih da su namerno inficirali HIV-om preko 400 mališana u bolnici u Bengaziju.

Osmogodišnja zatvorska drama pet bugarskih bolničarki i palestinskog lekara stažiste začinjena mučenjem, elektrošokovima i pokušajem samoubistva okončana je srećno. Odlazak bugarsko-palestinskog zdravstvenog seksteta iz Tripolija za Sofiju krajem jula prerastao je u višestruku prekretnicu za Libiju.

Arapski lider sa najdužim neprekinutim stažom na vlasti, Moamer el Gadafi (65) 2002. godine optužio je bugarsko-palestinsku ekipu medicinara da su po nalogu američke CIA i izraelskog Mosada vršili eksperimente u bolnici u Bengaziju, gradu koji decenijama slovi za uporište Gadafijevih političkih protivnika. Samo što su optuženi napustili libijsko tlo, Gadafijev sin Saif al Islam (ime u prevodu sa arapskog znači "Mač islama") francuskom "Mondu", pa zatim američkom "Njusviku", otkrio je detalje francusko-libijskog vojno-nuklearnog sporazuma, ali i terora koji je očev režim sprovodio nad optuženim stranim zdravstvenim radnicima.

Pukovnik Gadafi upadljivo je otćutao medijsku glagoljivost sina Saifa, slikara i predsednika uticajne fondacije, za koga se odavno naslućuje da je školovan za naslednika. Kako je otac otrpeo sinovljevo međunarodno priznanje zlodela u zatvoru?

Da li se beduin iz plemena Berbera, odličan student prava i britanski vojni đak, pučista koji je bez kapi krvi svrgnuo prozapadnog kralja Idrisa 1969. godine, i zakleti neprijatelj Zapada, umorio ili se samo privremeno povukao sa scene?

Šta je sledeći korak "velikog vođe" koji je osvojivši vlast proterao strane vojne baze iz Libije, zatvorivši između ostalih i Vilus Bej, svojevremeno najveću američku vazduhoplovnu bazu izvan SAD?

Kakve planove danas kuje svojevremeni simpatizer i aktivni finansijer najekstremnijih oslobodilačkih pokreta širom sveta, lidera koji nikuda ne ide bez odreda 40 žena telohranitelja? Ko je politička inspiracija počasnog doktora Megatrend univerziteta u Beogradu, lidera koji je dopunio zoološki vrt Josipa Broza Tita na Brionima krdom pustinjskih kamila, a kasnije zdušno podržavao stav Srbije oko Kosova i Metohije u vreme agresije NATO-a i prodavao naftu kada je bilo najteže? Miljenik Nelsona Mandele, kritičar snishodljivosti dela arapskog sveta prema interesima Zapada, preživeo je mnoge pokušaje atentata domaćih i stranih neprijatelja: Ronald Regan je Gadafija svojevremeno nazvao "ludim psetom Srednjeg istoka". Lider koji je koji je iz decenije u deceniju radikalno menjao geopolitičke naklonosti ipak ostaje enigma.

"Gadafijev neporecivi adut je njegova politička nepredvidljivost", ocenio je svojevremeno "Vol strit džornal".

U međuvremenu, pozitivni zamajac novih odnosa Zapada i Libije ovih dana dobija na ubrzanju. Američki državni sekretar Kondoliza Rajs izjavila je da se nada da će uskoro putovati u Tripoli.

"Znam da su američke kompanije veoma zainteresovane za poslove u Libiji", podvukla je Kondoliza Rajs u izjavi za američki radio program "Sawa".

Libijske rezerve nafte procenjene su inače na preko 36 milijardi barela: dovoljno da se podmire dnevne potrebe SAD za osam godina, izračunao je "Njujork tajms". U eri sve oštrije globalne žeđi za naftom, decenijama izolovana i kritikovana, Libija je podbola velike međunarodne interese 2005. godine najavom da do 2010. godine priželjkuje oko 30 milijardi dolara stranih investicija za razvoj petrosektora. Razvijeni svet odskora pažljivije prati tekuću političku metamorfozu pukovnika Gadafija, njegove tešnje odnose sa Podsaharom, strpljivu debatu sa EU o afričkim imigrantima, pomirljiviji ton o budućim odnosima Izraela i Palestinaca, ali i sporazume sa britanskim, francuskim i istočnjačkim petrokompanijama.

Za državu u kojoj je američki "Ekson" još 1959. godine prvi otkrio velika nalazišta nafte, najnovija izjava gospođe Rajs znači početak zatvaranja bolnog kruga odnosa koji je trajao skoro četiri decenije. Ako dođe u Libiju - gospodin Džin Kec imaće pune ruke posla.