Непредвидљиви Гадафи

Из канцеларије у Тел Авиву Џин Кец, други човек америчке амбасаде у Израелу, спрема се овог лета на премештај у главни град Либије, Триполи. Одлуком америчког председника Џорџа Буша средином јула, Џин Кец, њујоршки дипломата јеврејског порекла, номинован је за првог амбасадора САД у пустињској џамахирији после паузе од 35 година.
Уколико амерички Сенат потврди Бушову номинацију Кеца за амбасадора у Либији (чему се, иначе, оштро противи група сенатора, међу њима и председнички кандидат Хилари Клинтон), искусни дипломата са богатим радним искуством на Блиском истоку ступиће на нову дужност већ на јесен, обнародовао је Чарлс О. Сесил, отправник послова амбасаде у Либији.

Номиновање амбасадора за посланство у Либији и захтев Стејт департмента Сенату за изградњу нове зграде америчке амбасаде у Триполију крунишу најновију фазу односа Вашингтона са државом која располаже највећим резервама нафте на Црном континенту.

"САД су спремне да развијају и јачају односе са Либијом. Од поновног успостављања пуних дипломатских односа 2006. године, две земље су разгранале сарадњу на добробит наших народа", стоји, између осталог, у писму председника Буша либијском вођи Моамеру ел Гадафију, које је средином јула у Триполи донела Френсис Таунсенд, лични изасланик америчког председника и његов саветник за питања унутрашње безбедности.

"Председник Буш у писму Моамеру ел Гадафију похвално се изражава о принципијелном и одважном ставу либијског лидера о низу међународних тема", пренео је дневник "Триполи пост".

Радозналим новинарима госпођа Таунсенд одбила је да открије да ли је у сусрету са Гадафијем било речи о последњој рати исплате одштете жртвама обарања ПАН АМ-овог "боинга" 1988. године код Локербија у Шкотској, због ког је Либија годинама била изложена санкцијама САД и УН, као и о даљој судбини тада још заточених бугарских болничарки и палестинског лекара стажисте, оптужених да су намерно инфицирали ХИВ-ом преко 400 малишана у болници у Бенгазију.

Осмогодишња затворска драма пет бугарских болничарки и палестинског лекара стажисте зачињена мучењем, електрошоковима и покушајем самоубиства окончана је срећно. Одлазак бугарско-палестинског здравственог секстета из Триполија за Софију крајем јула прерастао је у вишеструку прекретницу за Либију.

Арапски лидер са најдужим непрекинутим стажом на власти, Моамер ел Гадафи (65) 2002. године оптужио је бугарско-палестинску екипу медицинара да су по налогу америчке ЦИА и израелског Мосада вршили експерименте у болници у Бенгазију, граду који деценијама слови за упориште Гадафијевих политичких противника. Само што су оптужени напустили либијско тло, Гадафијев син Саиф ал Ислам (име у преводу са арапског значи "Мач ислама") француском "Монду", па затим америчком "Њусвику", открио је детаље француско-либијског војно-нуклеарног споразума, али и терора који је очев режим спроводио над оптуженим страним здравственим радницима.

Пуковник Гадафи упадљиво је отћутао медијску глагољивост сина Саифа, сликара и председника утицајне фондације, за кога се одавно наслућује да је школован за наследника. Како је отац отрпео синовљево међународно признање злодела у затвору?

Да ли се бедуин из племена Бербера, одличан студент права и британски војни ђак, пучиста који је без капи крви свргнуо прозападног краља Идриса 1969. године, и заклети непријатељ Запада, уморио или се само привремено повукао са сцене?

Шта је следећи корак "великог вође" који је освојивши власт протерао стране војне базе из Либије, затворивши између осталих и Вилус Беј, својевремено највећу америчку ваздухопловну базу изван САД?

Какве планове данас кује својевремени симпатизер и активни финансијер најекстремнијих ослободилачких покрета широм света, лидера који никуда не иде без одреда 40 жена телохранитеља? Ко је политичка инспирација почасног доктора Мегатренд универзитета у Београду, лидера који је допунио зоолошки врт Јосипа Броза Тита на Брионима крдом пустињских камила, а касније здушно подржавао став Србије око Косова и Метохије у време агресије НАТО-а и продавао нафту када је било најтеже? Миљеник Нелсона Манделе, критичар снисходљивости дела арапског света према интересима Запада, преживео је многе покушаје атентата домаћих и страних непријатеља: Роналд Реган је Гадафија својевремено назвао "лудим псетом Средњег истока". Лидер који је који је из деценије у деценију радикално мењао геополитичке наклоности ипак остаје енигма.

"Гадафијев непорециви адут је његова политичка непредвидљивост", оценио је својевремено "Вол стрит џорнал".

У међувремену, позитивни замајац нових односа Запада и Либије ових дана добија на убрзању. Амерички државни секретар Кондолиза Рајс изјавила је да се нада да ће ускоро путовати у Триполи.

"Знам да су америчке компаније веома заинтересоване за послове у Либији", подвукла је Кондолиза Рајс у изјави за амерички радио програм "Sawa".

Либијске резерве нафте процењене су иначе на преко 36 милијарди барела: довољно да се подмире дневне потребе САД за осам година, израчунао је "Њујорк тајмс". У ери све оштрије глобалне жеђи за нафтом, деценијама изолована и критикована, Либија је подбола велике међународне интересе 2005. године најавом да до 2010. године прижељкује око 30 милијарди долара страних инвестиција за развој петросектора. Развијени свет одскора пажљивије прати текућу политичку метаморфозу пуковника Гадафија, његове тешње односе са Подсахаром, стрпљиву дебату са ЕУ о афричким имигрантима, помирљивији тон о будућим односима Израела и Палестинаца, али и споразуме са британским, француским и источњачким петрокомпанијама.

За државу у којој је амерички "Ексон" још 1959. године први открио велика налазишта нафте, најновија изјава госпође Рајс значи почетак затварања болног круга односа који је трајао скоро четири деценије. Ако дође у Либију - господин Џин Кец имаће пуне руке посла.