Put u daljinu vaseljene

Čačak – Posle dve decenije drugovanja sa svetačkim likovima Dragan Jovanović (50) je, noseći u naramku to iskustvo ikonopisca, stupio u prostranstva fantastike. I opet koristi sve što krasi ikonopis, tehniku, tehnologiju, pristup i iskrenost u predavanju slici, ali stvarajući jedan novi obojeni svet, kakav do sada nije viđen.

– Ovo slikarstvo živi svoj mali uzbudljivi vek tek četiri godine, i u tom razdoblju može se razlikovati čak pet ciklusa, od kojih su najnovija dva tematska. Reč je o mladom nadahnuću koje polako odrasta, slike se nižu kao obojeni dnevnik umetnikovih osećanja i odlaze svojim, neizvesnim pravcem. Avantura se nastavlja – kaže Dragan Jovanović za „Politiku”.

Tako na leđima njegovog kita, koji ima ime, karakter i ulogu, blista megapolis iz 21. veka. Istovetan grad postavljen je i na palubu papirnog nosača aviona, a na glavi slikarevog modela, lepe Maje, umesto vizantijskih šara utkanih u maramu, borave zidine grada o kojem umetnik sanja. Jovanovićeva nova vaseljena jeste prostor daljina bez kraja, ispunjen seobama, završenim i započetim partijama šaha, čudnovatim putnicima, što dokono lutaju kosmosom, i paucima koji crtaju patrljkom olovke. A svima je nebo zajednička kulisa.

– Za ove radove može se reći da su u potrazi za prostranstvima u kojima žive nada, svetlost i ljubav. To su slike koje žele da kod posmatrača izazovu ili iznedre najplemenitija osećanja, da podsete na osvetljenu, anđeosku prirodu čoveka i detinjstvo njegovo, pre svega. Da ga usmere ka lepoti prostora u kome ljudski rod živi. Scene su podignute u nebo gde akteri plove, lete i levitiraju – pripoveda slikar.

Jovanović veli da je čitav sklop slika podređen uzbudljivom kretanju, vidljivom i onom unutarnjem koje se samo da naslutiti, putovanju ka nepoznatim odredištima i svetovima nikad viđenim.

Dragan Jovanović: „Ićigo” (2013, tempera) Foto G. Otašević 

Jovanović živi i radi u Čačku, do sada je imao osam samostalnih izložbi i ne štedi hvalu za svoj doskorašnji pravac.

– Ikonopis vas može mnogo naučiti ukoliko ga pravilno razumete, tu borave ključevi slikarstva. Možda se neko neće složiti, ali moje iskustvo to potvrđuje. Ono je između ostalog slikama koje sada radim dalo svetlost, radost i optimizam. Slikam temperom, tehnikom koju su koristili majstori Vizantije i rane renesanse, a ona daje toplinu i jasne tonove. Ono što je u dubini slike, prostor, sadržaj i smisao, posmatrač mora da traži sam, a ja sam se trudio da na kraju te pretrage izazovem osmeh i radost onoga ko pred slikom stoji.

G. Otašević