Košarkaško leto za Ginisa

Nijednoj zemlji nije pošlo za rukom da jednog leta osvoji sve zlatne medalje u mlađim košarkaškim uzrastima. Sve do prekjuče, kada su naši juniori (18 godina) potvrdili evropske titule kadeta (16) i mlade selekcije (20) i svetsko "zlato" omladinaca (19). Ako se tome pridodaju evropsko "zlato" juniorki i "srebro" mladih košarkašica, kao i svetska "bronza" omladinki, dobija se neponovljiv skor, uskraćen samo za odličje kadetkinja koje su bile "tek" četvrte.

Uspesi muških selekcija zaslužuju da budu izdvojeni, ne samo zato što su svi "zlatni", već i zbog učestalih upozorenja poslednjih godina, i to velikih autoriteta ovog sporta, da nam je košarka u najdubljoj krizi otkako postoji. To što od 2002. naši seniori nisu imali zapažene rezultate, što smo promenili pet selektora za pet godina i pregršt igrača, što sticajem okolnosti ne možemo da sastavimo najbolji tim pa svakog leta igramo u drugačijem sastavu – to nije dovoljan razlog da se proglasi kriza. Srbija i dalje, iako je manja od SFRJ, SRJ i SCG, potvrđuje da je najveći proizvođač dobrih košarkaša u Evropi, a jedina kriza koja postoji nalazi se daleko od terena.

Počasni generalni sekretar Svetske košarkaške federacije (FIBA) Borislav Stanković, jedan od najuglednijih Srba u svetu, poslednjih godina je uporno ponavljao da "naša košarka nije u rezultatskoj, igračkoj i trenerskoj krizi, već isključivo u organizacionoj". Ovo leto je potvrdilo da imamo plejadu dobrih i košarkaša i stručnjaka, računajući i trenerske stvaraoce iz senke, bez čijeg truda i umeća selektori nacionalnih selekcija ne bi imali od čega da "iskuju zlato".

Ali, jedno nepisano pravilo – da je merilo svega rezultat muške seniorske reprezentacije – vraća brigu na lica onih koji vode srpsku košarku. Izjave selektora i predsednika KSS, po kojima bi sedmo mesto (poslednje koje vodi u kvalifikacije za OI u Pekingu) bilo uspeh, dovoljno svedoči o tome dokle je naš nacionalni tim stigao. Ne tako davno, i srebro je smatrano neuspehom.

Oni koji se ovih dana budu bavili fenomenom uspeha naših mlađih selekcija i velikim jazom između rezultata naših talenata i seniora, treba da imaju u vidu i to da su naša deca rekorderi po broju mečeva u sezoni. Kapiten naših juniora Milan Mačvan je odigrao od oktobra oko 90 utakmica, po čemu na šampionatu u Madridu može da mu parira samo najveća španska nada Rikard Rubio.

Mi smo verovatno jedina zemlja u kojoj su sva najtalentovanija deca non-stop u pogonu, od kadeta Muslija i Radosavljevića, preko juniora S. Markovića, Mačvana, Stojačića i Katnića, do članova mlade selekcije Tepića, Teodosića i Labovića koji su kao nosioci igre u svojim klubovima i zvezde EP za igrače do 20 godina stigli do seniorske selekcije. U SAD, recimo, postoji kvota mečeva za mlade igrače, gotovo duplo manja od one koju dostižu srpske nade.

FMP iz Železnika koristi isprobani recept za brzo sazrevanje, šaljući svoje nade da se kale na pozajmicama (i to u starijoj konkurenciji), pa ne čudi što su njegovi igrači u glavnim ulogama u svim nacionalnim selekcijama. Poznato je da nema boljeg treninga od utakmice...

--------------------------------------------------------------------------

Pet "zlata" iz osam pokušaja

Svetska prvenstva