Rasadnik likovne kulture

Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, osnovan 1937. godine, u ovoj, 2007, obeležava sedam decenija postojanja.
Najpre Akademija, a potom Fakultet likovnih umetnosti prolazio je kroz različite društvene okolnosti i periode, ali je uvek davao dominantan ton likovnom životu naše sredine, odškolovao neke od naših najistaknutijih umetnika dvadesetog, verovatno i 21. veka, a mnoge uključio među svoje nastavnike.
Školovanje likovnih umetnika u Srbiji započinje 1895. godine, kada je Kirilo Kutlik otvorio "Srpsku crtačku i slikarsku školu".

Već 1905. je proširen program rada i dat naziv: "Umetničko-zanatska škola" koja je 1921. postala državna ustanova i dobila i teorijsku nastavu (estetika, istorija umetnosti i književnosti). U periodu od 1921. do 1941, likovna umetnost u Kraljevini Jugoslaviji se intenzivno razvijala, otvarale su se galerije i izložbeni prostori, pratila zbivanja i kretanja na svetskoj sceni, a veliki broj umetnika odlazio je na studijske boravke i specijalizacije u inostranstvo. Uglavnom, Pariz i Minhen.

Na inicijativu trojice umetnika, Tome Rosandića, Petra Dobrovića i Mila Milunovića, Ministarstvo prosvete je 31. 3. 1937. godine školu podiglo u rang Akademije, a trojici osnivača pridružili su se, kao nastavnici, i drugi ugledni umetnici: Sreten Stojanović, Jerolim Miše, Ljuba Ivanović, Mihajlo Petrov, Nedeljko Gvozdenović… Oni vode odseke i klase (vajarsku, grafičku, akvarela itd.).

Za vreme rata škola je bila raseljena i tavorila; veliki broj studenata (svaki šesti) poginuo je u borbama ili logorima, ali već posle rata Akademiji pristupaju novi nastavnici: Ljubica Sokić, Marko Čelebonović, Petar Lubarda (nakratko), Đorđe Andrejević Kun, Đorđe Teodorović, a 1949. i novi asistenti: Đorđe Bošan, Zoran Petrović, Miloš Bajić, Boško Karanović, Jovan Kratohvil i Mirjana Mihać.

Teorijsku nastavu drže Momčilo Stevanović (istorija umetnosti) i Raško Dimitrijević (istorija književnosti). Njihovi časovi bili su veoma posećeni, a Stevanovićeva skripta se čitaju i danas.

Među studentima prvih posleratnih generacija bili su tu i budući profesori: Stojan Ćelić, Mladen Srbinović, Radenko Mišević, Aleksandar Luković, Božidar Prodanović, Nikola Janković, Vojin Stojić, Miodrag Popović.

Od 1947. do 1951. godine postojala su dva smera: umetnički i nastavnički (za buduće nastavnike likovnog vaspitanja), a zatim je podela ukinuta jer teorijska nastava od tada svim studentima daje znanja potrebna za nastavnički rad. Tokom školske 1951/52. izvršena je podela na tri odseka: slikarski, vajarski i grafički, koja se zadržala do danas.

Akademiji se, u periodu od 1952. do 1956, pripajaju zgrade majstorskih radionica Milunovića, Rosandića i Kuna, Grafički odsek je 1968. dobio novu, zasebnu zgradu a na vajarskom odseku obradi drveta dodata je skulptura u kamenu i metalu.

Stalno proširenje i poboljšanje različitih vidova nastave na svim odsecima bilo je povezano sa poboljšanjem opštih prilika, saradnjom studenata i nastavnika i njihovim inicijativama da se studije uključe u živa kretanja u umetnosti druge polovine 20. veka. Uspostavljeni su kontakti sa akademijama u inostranstvu - a sistemom razmene veliki broj studenata iz Austrije, Belgije, Britanije, Indije i drugih zemalja boravio je na postdiplomskim studijama i specijalizacijama u Beogradu.

Brojni naši umetnici stekli su ugled nastupajući na izložbama u inostranstvu, a mnogi su privremeno ili trajno otišli u svet, i tamo uspešno nastavili, ili započeli karijere.

Akademija je 1973. godine postala Fakultet likovnih umetnosti, i jedna od promena bila je i uvođenje novih teorijskih predmeta: likovne poetike 20. veka, filozofija umetnosti, psihologija i sociologija umetnosti, pedagogija, nacionalna istorija umetnosti. Na osnovu toga teorijska katedra je stekla i pravo da dodeljuje zvanje doktora nauka. Važan momenat u razvoju teorijske komponente studija imao je i razvoj biblioteke, čiji su fondovi od tog vremena bili intenzivno popunjavani. Na žalost, u poslednjih desetak godina biblioteka i teorijska katedra imaju manjak prostora. U letnjem periodu se organizuju ekskurzije u velike muzejske i galerijske centre u svetu, obilaze manastiri… Nastavnici Fakulteta su se u ovom periodu afirmisali i kao umetnici i kao pedagozi, a neki od njih zauzimaju istaknuta mesta u razvoju naše umetnosti ili teorije umetnosti.

Danas se nastava odvija u pet zgrada na tri lokacije: na potesu od Knez-Mihailove do Senjaka a neizvesno je da li će u narednim decenijama stari planovi - da se na Novom Beogradu (pored Fakulteta dramskih umetnosti) izgradi i obuhvatna zgrada Fakulteta likovnih umetnosti - biti ostvareni. U ovom trenutku, Fakultet se nalazi pred novim izazovima i potrebama. Otvaranje prema novim tehnologijama i medijima, osvajanje novih teorijskih područja i saznanja, bogaćenje vizuelnog mišljenja, sve to podrazumeva i nove investicije, a postepeno proširenje međunarodne saradnje i komunikacije sa svetom Fakultetu će uvećati renome koji je stekao tokom prethodnih 70 godina.