Расадник ликовне културе

Факултет ликовних уметности у Београду, основан 1937. године, у овој, 2007, обележава седам деценија постојања.
Најпре Академија, а потом Факултет ликовних уметности пролазио је кроз различите друштвене околности и периоде, али је увек давао доминантан тон ликовном животу наше средине, одшколовао неке од наших најистакнутијих уметника двадесетог, вероватно и 21. века, а многе укључио међу своје наставнике.
Школовање ликовних уметника у Србији започиње 1895. године, када је Кирило Кутлик отворио "Српску цртачку и сликарску школу".

Већ 1905. је проширен програм рада и дат назив: "Уметничко-занатска школа" која је 1921. постала државна установа и добила и теоријску наставу (естетика, историја уметности и књижевности). У периоду од 1921. до 1941, ликовна уметност у Краљевини Југославији се интензивно развијала, отварале су се галерије и изложбени простори, пратила збивања и кретања на светској сцени, а велики број уметника одлазио је на студијске боравке и специјализације у иностранство. Углавном, Париз и Минхен.

На иницијативу тројице уметника, Томе Росандића, Петра Добровића и Мила Милуновића, Министарство просвете је 31. 3. 1937. године школу подигло у ранг Академије, а тројици оснивача придружили су се, као наставници, и други угледни уметници: Сретен Стојановић, Јеролим Мише, Љуба Ивановић, Михајло Петров, Недељко Гвозденовић… Они воде одсеке и класе (вајарску, графичку, акварела итд.).

За време рата школа је била расељена и таворила; велики број студената (сваки шести) погинуо је у борбама или логорима, али већ после рата Академији приступају нови наставници: Љубица Сокић, Марко Челебоновић, Петар Лубарда (накратко), Ђорђе Андрејевић Кун, Ђорђе Теодоровић, а 1949. и нови асистенти: Ђорђе Бошан, Зоран Петровић, Милош Бајић, Бошко Карановић, Јован Кратохвил и Мирјана Михаћ.

Теоријску наставу држе Момчило Стевановић (историја уметности) и Рашко Димитријевић (историја књижевности). Њихови часови били су веома посећени, а Стевановићева скрипта се читају и данас.

Међу студентима првих послератних генерација били су ту и будући професори: Стојан Ћелић, Младен Србиновић, Раденко Мишевић, Александар Луковић, Божидар Продановић, Никола Јанковић, Војин Стојић, Миодраг Поповић.

Од 1947. до 1951. године постојала су два смера: уметнички и наставнички (за будуће наставнике ликовног васпитања), а затим је подела укинута јер теоријска настава од тада свим студентима даје знања потребна за наставнички рад. Током школске 1951/52. извршена је подела на три одсека: сликарски, вајарски и графички, која се задржала до данас.

Академији се, у периоду од 1952. до 1956, припајају зграде мајсторских радионица Милуновића, Росандића и Куна, Графички одсек је 1968. добио нову, засебну зграду а на вајарском одсеку обради дрвета додата је скулптура у камену и металу.

Стално проширење и побољшање различитих видова наставе на свим одсецима било је повезано са побољшањем општих прилика, сарадњом студената и наставника и њиховим иницијативама да се студије укључе у жива кретања у уметности друге половине 20. века. Успостављени су контакти са академијама у иностранству - а системом размене велики број студената из Аустрије, Белгије, Британије, Индије и других земаља боравио је на постдипломским студијама и специјализацијама у Београду.

Бројни наши уметници стекли су углед наступајући на изложбама у иностранству, а многи су привремено или трајно отишли у свет, и тамо успешно наставили, или започели каријере.

Академија је 1973. године постала Факултет ликовних уметности, и једна од промена била је и увођење нових теоријских предмета: ликовне поетике 20. века, филозофија уметности, психологија и социологија уметности, педагогија, национална историја уметности. На основу тога теоријска катедра је стекла и право да додељује звање доктора наука. Важан моменат у развоју теоријске компоненте студија имао је и развој библиотеке, чији су фондови од тог времена били интензивно попуњавани. На жалост, у последњих десетак година библиотека и теоријска катедра имају мањак простора. У летњем периоду се организују екскурзије у велике музејске и галеријске центре у свету, обилазе манастири… Наставници Факултета су се у овом периоду афирмисали и као уметници и као педагози, а неки од њих заузимају истакнута места у развоју наше уметности или теорије уметности.

Данас се настава одвија у пет зграда на три локације: на потесу од Кнез-Михаилове до Сењака а неизвесно је да ли ће у наредним деценијама стари планови - да се на Новом Београду (поред Факултета драмских уметности) изгради и обухватна зграда Факултета ликовних уметности - бити остварени. У овом тренутку, Факултет се налази пред новим изазовима и потребама. Отварање према новим технологијама и медијима, освајање нових теоријских подручја и сазнања, богаћење визуелног мишљења, све то подразумева и нове инвестиције, а постепено проширење међународне сарадње и комуникације са светом Факултету ће увећати реноме који је стекао током претходних 70 година.