Strip priče Nine Bunjevac

U galeriji "Glasnik" u Beogradu preksinoć je otvorena izložba Nine Bunjevac, umetnice kanadsko-srpskog porekla koja živi u Torontu. Njena prva samostalna postavka u Srbiji, koja će trajati do 8. septembra, predstavlja table iz tri grafičke novele i crteže flore i faune, korišćene za obeležavanje zelenih površina u Torontu. Istovremeno, izložba Nine Bunjevac je retka prilika da Beograđani vide rad ženskog strip crtača.
Nina Bunjevac je rođena u Kanadi, ali je od druge do 16. godine živela u Nišu jer su njeni roditelji poreklom iz bivše Jugoslavije. Devedesetih se cela porodica vratila natrag u Toronto gde žive i danas. No, strip svet umetnice naseljavaju likovi sa ovih prostora i, kasnije, njihove tužne imigrantske priče.

Za naš list Nina otkriva kako su dugi, poverljivi ženski razgovori, uz kafu i prelistavanje "Nade" i "Praktične žene", kojima je prisustvovala kao dete podstakli žar za pripovedanje u njenoj mladalački živoj mašti. Kulturni milje srpskog naroda sa kojim je nastavila da prijateljuje i po odlasku u znatno drugačiju sredinu, kao što je severnoamerička, i danas je njena inspiracija.

– Veoma sam srećna što su me Aleksandar Zograf i Dimitrije Tadić pozvali da izložim svoj rad u Srbiji. Čitajući "Politikin zabavnik" i Flemingovog "Dr No" u srpsko-hrvatskom prevodu prvi put sam se srela sa crtanim junacima i zavolela ovu umetnost, kaže Nina Bunjevac.

U Nišu je završila Srednju školu za dizajn "Đorđe Krstić" gde je usavršila crtanje rukom, pa je trebalo da prođe vreme da se u Kanadi navikne na kompjuterski dizajn. Ovde nastavlja školovanje i stiče diplome Ontario koledža za umetnost i Univerziteta Jork. Pored stripa koji ostaje njena prva i najveća ljubav, Nina se uspešno bavi i ilustracijom, vizuelnim identitetom i dizajnom i od toga i živi.

Predavanje stripa i uređivanja fanzina deci školskog uzrasta je nešto novo?

– Da, strip umetnost je mlada disciplina u kanadskim osnovnim školama. Rad se razlikuje u zavisnosti od uzrasta dece. Sa najmlađima radim jednostavne crteže, učim ih kako da likovnim oblicima izraze svoje emocije i doživljaje. Za malo starije, do 14 godina, važno je da nauče da pričaju priču i razviju svoj stil, objašnjava naša sagovornica.

Iako su u Kanadi njene strip priče objavljivane u poznatim časopisima ("Broken Pencil", "Don’t Touch Me") za sada je Nina Bunjevac nepoznata našoj strip publici čiji broj nije zanemarljiv. Kako bi njima predstavila svoj stil?

– Moje priče, kao i crtež bazirani su na evropskom crno-belom filmu iz 40-ih godina 20. veka, kao i na crnom talasu jugoslovenskog filma. Omiljeni reditelj mi je Dušan Makavejev, čije sam filmove gledala prvi put u Kanadi gde ovaj reditelj ima status kulta. Jako me inspiriše i književnost.

Upravo tri grafičke novele izložene u "Glasniku" imaju literarne predloške. Novela "Šansa se javlja sama" rađena je prema nedovršenoj Kafkinoj priči "Amerika", za "Bračnu sreću" poslužila joj je Ibzenova drama "Lutkina kuća", a najnovija je "Postupak" čiji je glavni lik Zorka Petrović.

Nina Bunjevac kaže da bi naročito volela da neki list u Srbiji objavljuje priču o Zorki Petrović jer, prema njenim rečima, ljudi ovde imaju romantičnu sliku o Americi i Zapadu uopšte.

– Standard tamo jeste bolji i lakše se živi, ali čovek je izgubio dušu. Naročito je surov život srpskih i hrvatskih imigranata koji su tamo građani drugog reda, i želim da moja priča bude otrežnjenje svima koji gaje ulepšanu sliku Zapada – rekla nam je Nina Bunjevac koja se juče, sa suprugom, vratila u Toronto. Rekla nam je i da je obradovana drugačijom i lepšom slikom Srbije od one koju pamti iz 1997, kada je poslednji put posetila naše krajeve.

-----------------------------------------------------------

Zorka Petrović, žena-mačka

Ko je Zorka Petrović, i kakva joj je životna priča, pitamo Ninu.

– Zorka je žena-mačka i inspirisala sam se filmom iz 1948. godine "Ljudi mačke" Žaka Turnera. U tom filmu Srbi, i svi Balkanci, dočarani su kao seksualno devijantni agresivci koji su pretnja "normalnim" Amerikancima. Moja junakinja je opsednuta željom da upozna svog muškarca, radi u fabrici mesnih prerađevina i provodi usamljene večeri gledajući američke TV programe. Medijska mašinerija na Zapadu je nepojmljivo moćna i htela sam da prikažem Zorku kao njenu žrtvu, a ne neprijatelja.