Стрип приче Нине Буњевац

У галерији "Гласник" у Београду прексиноћ је отворена изложба Нине Буњевац, уметнице канадско-српског порекла која живи у Торонту. Њена прва самостална поставка у Србији, која ће трајати до 8. септембра, представља табле из три графичке новеле и цртеже флоре и фауне, коришћене за обележавање зелених површина у Торонту. Истовремено, изложба Нине Буњевац је ретка прилика да Београђани виде рад женског стрип цртача.
Нина Буњевац је рођена у Канади, али је од друге до 16. године живела у Нишу јер су њени родитељи пореклом из бивше Југославије. Деведесетих се цела породица вратила натраг у Торонто где живе и данас. Но, стрип свет уметнице насељавају ликови са ових простора и, касније, њихове тужне имигрантске приче.

За наш лист Нина открива како су дуги, поверљиви женски разговори, уз кафу и прелиставање "Наде" и "Практичне жене", којима је присуствовала као дете подстакли жар за приповедање у њеној младалачки живој машти. Културни миље српског народа са којим је наставила да пријатељује и по одласку у знатно другачију средину, као што је северноамеричка, и данас је њена инспирација.

– Веома сам срећна што су ме Александар Зограф и Димитрије Тадић позвали да изложим свој рад у Србији. Читајући "Политикин забавник" и Флеминговог "Др Но" у српско-хрватском преводу први пут сам се срела са цртаним јунацима и заволела ову уметност, каже Нина Буњевац.

У Нишу је завршила Средњу школу за дизајн "Ђорђе Крстић" где је усавршила цртање руком, па је требало да прође време да се у Канади навикне на компјутерски дизајн. Овде наставља школовање и стиче дипломе Онтарио колеџа за уметност и Универзитета Јорк. Поред стрипа који остаје њена прва и највећа љубав, Нина се успешно бави и илустрацијом, визуелним идентитетом и дизајном и од тога и живи.

Предавање стрипа и уређивања фанзина деци школског узраста је нешто ново?

– Да, стрип уметност је млада дисциплина у канадским основним школама. Рад се разликује у зависности од узраста деце. Са најмлађима радим једноставне цртеже, учим их како да ликовним облицима изразе своје емоције и доживљаје. За мало старије, до 14 година, важно је да науче да причају причу и развију свој стил, објашњава наша саговорница.

Иако су у Канади њене стрип приче објављиване у познатим часописима ("Broken Pencil", "Don’t Touch Me") за сада је Нина Буњевац непозната нашој стрип публици чији број није занемарљив. Како би њима представила свој стил?

– Моје приче, као и цртеж базирани су на европском црно-белом филму из 40-их година 20. века, као и на црном таласу југословенског филма. Омиљени редитељ ми је Душан Макавејев, чије сам филмове гледала први пут у Канади где овај редитељ има статус култа. Јако ме инспирише и књижевност.

Управо три графичке новеле изложене у "Гласнику" имају литерарне предлошке. Новела "Шанса се јавља сама" рађена је према недовршеној Кафкиној причи "Америка", за "Брачну срећу" послужила јој је Ибзенова драма "Луткина кућа", а најновија је "Поступак" чији је главни лик Зорка Петровић.

Нина Буњевац каже да би нарочито волела да неки лист у Србији објављује причу о Зорки Петровић јер, према њеним речима, људи овде имају романтичну слику о Америци и Западу уопште.

– Стандард тамо јесте бољи и лакше се живи, али човек је изгубио душу. Нарочито је суров живот српских и хрватских имиграната који су тамо грађани другог реда, и желим да моја прича буде отрежњење свима који гаје улепшану слику Запада – рекла нам је Нина Буњевац која се јуче, са супругом, вратила у Торонто. Рекла нам је и да је обрадована другачијом и лепшом сликом Србије од оне коју памти из 1997, када је последњи пут посетила наше крајеве.

-----------------------------------------------------------

Зорка Петровић, жена-мачка

Ко је Зорка Петровић, и каква јој је животна прича, питамо Нину.

– Зорка је жена-мачка и инспирисала сам се филмом из 1948. године "Људи мачке" Жака Турнера. У том филму Срби, и сви Балканци, дочарани су као сексуално девијантни агресивци који су претња "нормалним" Американцима. Моја јунакиња је опседнута жељом да упозна свог мушкарца, ради у фабрици месних прерађевина и проводи усамљене вечери гледајући америчке ТВ програме. Медијска машинерија на Западу је непојмљиво моћна и хтела сам да прикажем Зорку као њену жртву, а не непријатеља.