Ne koristite potopljenu hranu

Posle katastrofalnih poplava ugroženima prete zarazne bolesti. Za sada, međutim, nema potrebe za masovnom vakcinacijom stanovnika ugroženih područja, objašnjava za „Politiku” profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog. Ovog stručnjaka pitamo šta građani koji se vraćaju u sredine iz kojih se povlači voda treba da rade da bi se izbegle zaraze.

– Sumnje u zvanična saopštenja o bezbednosti velikih izvora vodosnabdevanja su neosnovane, a kvalitet vode u lokalnim vodovodima zavisi ko ih i kako kontroliše. U oba slučaja treba slušati nadležne. Poplavljene bunare moraju da dezinfikuju stručnjaci, jer nije dovoljno samo sipati hlor u vodu. Kad god postoji sumnja, mora se prokuvati vodu bar jedan minut. Deca i trudnice u ovim sredinama ipak bi trebalo da piju flaširanu vodu – objašnjava Radovanović.

Sva hrana koja je bila izložena poplavi mora da se baci, uključujući konzerve i jaja, a isto to važi i za flaširanu vodu. Hrana u frižideru je bezbedna ukoliko nestašica struje nije trajala duže od dva sata, dok je za zamrzivače koji nisu otvarani taj rok 36–48 sati. Takođe, ne treba jesti ni povrće iz bašte koja je bila poplavljena, objašnjava ovaj epidemiolog.

U kuće ne treba ulaziti pre nego što stručnjaci završe dezinfekciju. Oni koji ne mogu da sačekaju, moraju da isključe dovod struje i gasa i da koriste lampe umesto sveća, jer otvoreni plamen može da izazove eksploziju. Uključivanje još vlažnih električnih instalacija može biti fatalno.

– Povređeni sa otvorenim ranama ne smeju da dolaze u dodir sa zagađenom vodom. Rane oprati čistom vodom i sapunom i zaštititi zavojem ili flasterom koji ne propušta vodu. U slučaju bilo kakve upale moraju potražiti pomoć lekara koji odlučuje i da li je potrebna vakcinacija protiv tetanusa – kaže Radovanović.

Domove kroz koje je prošla vodena stihija treba prvo očistiti od blata i mulja lopatama, kofama i mlazom vode. Sledi pranje zidova i podova, a za to se mogu koristiti sapunica i sredstva za dezinfekciju. Ukoliko se izlila kanalizacija, potrebno je da oni koji čiste imaju gumene rukavice i čizme, a posebno je važno dobro očistiti prostor gde borave deca.

– Zavisno od sastava, posteljina i rublje se prokuvavaju, peru u vrućoj vodi ili šalju na hemijsko čišćenje. Krpare, polupropale dušeke i star tapacirani nameštaj najbolje je baciti. Vrednije sofe, tapacirane fotelje, madrace i slične predmete valja sušiti na suncu, a onda ih isprskati dezinfekcionim sredstvom koje ne oštećuje tkaninu. Isto važi i za tepihe ukoliko nisu dati na hemijsko čišćenje parom. Sve dečje igračke moraju se dezinfikovati, a ako se izlila kanalizacija, deca u dvorištu ne smeju da se igraju više dana, sve dok ne nestanu tragovi kreča ili drugog sličnog dezinfekcionog sredstva – savetuje naš sagovornik.

U vlažnoj sredini opasnost preti i od plesni koje mogu da izazovu kijanje, kašalj i zapušenje nosa, dok kod alergičnih često dolazi do ozbiljnih disajnih smetnji. Zato prostor treba provetravati i sušiti. Tamo gde su vidljivi tragovi plesni, treba ponavljano prati zidove i podove deterdžentom, zatim čistiti izbeljivačem, a nakon toga ih oprati čistom vodom.

– Davljenje životinje relativno brzo vodi smrti parazita kojima ona služi kao domaćin. Strah od antraksa vezan je za bolesne životinje i trenutno ne predstavlja opasnost. Za uklanjanje leševa potrebne su obučene i propisno zaštićene ekipe – kaže dr Radovanović napominjući da je važno verovati stručnjacima, a posebno pratiti saopštenja Instituta „Batut”.

D. Ivanović

------------------------------------------------------------------------

Obavezno prati ruke

Pranje ruku je najvažnija mera održavanja lične higijene i sprečavanja bolesti. Moraju se koristiti sapun i čista voda, bilo vodovodska, prokuvana ili dezinfikovana. Trljaju se sve površine tokom bar 20 sekundi (u šali se kaže, dok se dva puta ne otpeva refren neke melodije). Vlažne maramice su bolje nego ništa, mada mogu da stvore osećaj lažne sigurnosti, objašnjava dr Zoran Radovanović

------------------------------------------------------------------------

Opasnost od komaraca     

Opasnost od groznice „zapadnog Nila” pretiće u narednim mesecima, zato je važno da se sa uništavanjem larvi komaraca krene što pre, čim situacija na terenu to dozvoli, kaže profesor Zoran Radovanović. Ipak, kiša je pobila mnoge komarce preživele od prošlog leta, dok su bujice odnele već položena jaja s larvama nove generacije.

– Kad se vode povuku, za polaganje jaja i njihov razvoj potrebno je desetak do petnaest dana. Izleganje se može očekivati ubrzo posle toga, za najviše tridesetak dana. Zato je neophodno da se, čim vodostaj opadne, po pojedinačnim lokacijama prebroje komarci i počnu tretmani tamo – kaže Petar Vukša, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Osim na korita reka, naročita pažnja se ovog puta mora obratiti na kopnene uvale gde bi se voda, ako temperatura ne poraste mnogo i isuši je, mogla zadržati usred naselja, upozorava dr Ivan Aleksić, iz beogradskog Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju. Zavod koji kontroliše brojnost komaraca u 26 gradova, ove nedelje počinje obilaske terena u Beogradu kako bi se na vreme utvrdile lokacije s kojih može da zapreti najviše komaraca.

V. V.