Не користите потопљену храну

После катастрофалних поплава угроженима прете заразне болести. За сада, међутим, нема потребе за масовном вакцинацијом становника угрожених подручја, објашњава за „Политику” професор др Зоран Радовановић, епидемиолог. Овог стручњака питамо шта грађани који се враћају у средине из којих се повлачи вода треба да раде да би се избегле заразе.

– Сумње у званична саопштења о безбедности великих извора водоснабдевања су неосноване, а квалитет воде у локалним водоводима зависи ко их и како контролише. У оба случаја треба слушати надлежне. Поплављенe бунарe морају да дезинфикују стручњаци, јер није довољно само сипати хлор у воду. Кад год постоји сумња, мора се прокувати воду бар један минут. Деца и труднице у овим срединама ипак би требало да пију флаширану воду – објашњава Радовановић.

Сва храна која је била изложена поплави мора да се баци, укључујући конзерве и јаја, а исто то важи и за флаширану воду. Храна у фрижидеру је безбедна уколико несташица струје није трајала дуже од два сата, док је за замрзиваче који нису отварани тај рок 36–48 сати. Такође, не треба јести ни поврће из баште која је била поплављена, објашњава овај епидемиолог.

У куће не треба улазити пре него што стручњаци заврше дезинфекцију. Они који не могу да сачекају, морају да искључе довод струје и гаса и да користе лампе уместо свећа, јер отворени пламен може да изазове експлозију. Укључивање још влажних електричних инсталација може бити фатално.

– Повређени са отвореним ранама не смеју да долазе у додир са загађеном водом. Ране опрати чистом водом и сапуном и заштитити завојем или фластером који не пропушта воду. У случају било какве упале морају потражити помоћ лекара који одлучује и да ли је потребна вакцинација против тетануса – каже Радовановић.

Домове кроз које је прошла водена стихија треба прво очистити од блата и муља лопатама, кофама и млазом воде. Следи прање зидова и подова, а за то се могу користити сапуница и средства за дезинфекцију. Уколико се излила канализација, потребно је да они који чисте имају гумене рукавице и чизме, а посебно је важно добро очистити простор где бораве деца.

– Зависно од састава, постељина и рубље се прокувавају, перу у врућој води или шаљу на хемијско чишћење. Крпаре, полупропале душеке и стар тапацирани намештај најбоље је бацити. Вредније софе, тапациране фотеље, мадраце и сличне предмете ваља сушити на сунцу, а онда их испрскати дезинфекционим средством које не оштећује тканину. Исто важи и за тепихе уколико нису дати на хемијско чишћење паром. Све дечје играчке морају се дезинфиковати, а ако се излила канализација, деца у дворишту не смеју да се играју више дана, све док не нестану трагови креча или другог сличног дезинфекционог средства – саветује наш саговорник.

У влажној средини опасност прети и од плесни које могу да изазову кијање, кашаљ и запушење носа, док код алергичних често долази до озбиљних дисајних сметњи. Зато простор треба проветравати и сушити. Тамо где су видљиви трагови плесни, треба понављано прати зидове и подове детерџентом, затим чистити избељивачем, а након тога их опрати чистом водом.

– Дављење животиње релативно брзо води смрти паразита којима она служи као домаћин. Страх од антракса везан је за болесне животиње и тренутно не представља опасност. За уклањање лешева потребне су обучене и прописно заштићене екипе – каже др Радовановић напомињући да је важно веровати стручњацима, а посебно пратити саопштења Института „Батут”.

Д. Ивановић

------------------------------------------------------------------------

Обавезно прати руке

Прање руку је најважнија мера одржавања личне хигијене и спречавања болести. Морају се користити сапун и чиста вода, било водоводска, прокувана или дезинфикована. Трљају се све површине током бар 20 секунди (у шали се каже, док се два пута не отпева рефрен неке мелодије). Влажне марамице су боље него ништа, мада могу да створе осећај лажне сигурности, објашњава др Зоран Радовановић

------------------------------------------------------------------------

Опасност од комараца     

Опасност од грознице „западног Нила” претиће у наредним месецима, зато је важно да се са уништавањем ларви комараца крене што пре, чим ситуација на терену то дозволи, каже професор Зоран Радовановић. Ипак, киша је побила многе комарце преживеле од прошлог лета, док су бујице однеле већ положена јаја с ларвама нове генерације.

– Кад се воде повуку, за полагање јаја и њихов развој потребно је десетак до петнаест дана. Излегање се може очекивати убрзо после тога, за највише тридесетак дана. Зато је неопходно да се, чим водостај опадне, по појединачним локацијама преброје комарци и почну третмани тамо – каже Петар Вукша, професор на Пољопривредном факултету у Београду.

Осим на корита река, нарочита пажња се овог пута мора обратити на копнене увале где би се вода, ако температура не порасте много и исуши је, могла задржати усред насеља, упозорава др Иван Алексић, из београдског Завода за биоциде и медицинску екологију. Завод који контролише бројност комараца у 26 градова, ове недеље почиње обиласке терена у Београду како би се на време утврдиле локације с којих може да запрети највише комараца.

В. В.