Ljudi u nevolji dokazuju sebe

Najviši stepen ljudskosti već od 15. maja dokazuju svi – vojska, policija, sportisti, studenti, đaci, hiljade dobrovoljaca... Biće to istovremeno zapamćeno: što veća nevolja, to veće dokazivanje ljudske nesebičnosti.

Posledice katastrofalnih poplava u Srbiji (Bosni, Hrvatskoj…) teško je i naslutiti. Počev od izgubljenih ljudskih života, na hiljade neupotrebljivih domova i na hiljade kilometara razorenih puteva, desetina srušenih ili neupotrebljivih mostova, desetina sela koja su nestala, uništenih njiva, domaćinstava, staja i stoke…

Vraćanje u normalni život teško je i zamisliti. Prvo – kako i gde se vratiti? Kada, kako i ko da sve to očisti od mulja, da koliko-toliko osposobi za život? Pa kako dalje krenuti? Odakle očekivati pomoć? Nebo će se nekako smilovati da se bar ovo ne ponovi! A država, ova naša, koja se već spašava od bankrota, šta će ona moći?

Velika nada smo svi mi. Isto kao i ovih nekoliko dana. S najvišim stepenom one jednostavne ljudske solidarnosti: da pomognemo i nastavimo da pomažemo kao svoj svome! Sa malim odricanjem da povratimo veru u sebe i u sve ljude.

Apel za penzionere: stanimo na čelo, pokažimo da postojimo ne samo za sebe, već za sve ono što ostaje iza nas. Za sve one, koji su danas u nevolji kao za našu decu! Jer svi su oni naša deca, naša budućnost.

Ima još jedan veliki razlog. Nas je mnogo, pa kada se udružimo možemo i više nego što – možemo! Kažu, ima nas najmanje pola miliona s penzijama iznad proseka. Od tog „viška”, od tog dela iznad proseka, da odvajamo bar 500 ili 1.000 dinara mesečno! I to odmah, već od narednih junskih isplata, pa bi se mesečno nakupljalo bar pet-šest miliona evra. I tako, za sada, do kraja ove ili čak i naredne godine. Odjek toga bio bi dvostruk: koliko je dobrodošao svaki dinar, još veće bi bilo saznanje da zaista postojimo za našu decu!

I da budemo još malo bliži razjašnjenju ovog predloga: 1. predlažemo uvođenje redovnih dobrovoljnih priloga za penzije iznad proseka; 2. mesečno do kraja 2014. (2015.) godine uplaćivati od tri do pet odsto na vrednost čeka; 3. otvoriti poseban račun sa naznakom „penzioneri – poplave” (i sl.); 4.(pripremljene) račune za uplatu dostavljati uobičajeno na adresu penzionera.

Iz nekih razloga biće i onih koji neće moći da se priključe ovoj akciji. Njih ne treba „prozivati”, ne tražiti razloge ili objašnjenja. Neće ih biti mnogo, oni znaju za svoje razloge i lične probleme.

I kao zaključak: penzioneri ne mogu na barikade, u prve redove, ali mogu da „dejstvuju” iz „drugog reda”, kao čvrsta osnova društva – kao u svojim porodicama!

*Profesor univerziteta, Beograd

**Dipl. ing. agr. Šabac