Promena granica samo voljom naroda

Srbija ne može ostati ni bez pedlja Kosova i Metohije ili bilo kog drugog dela svoje teritorije, sve i da to odluči državni vrh zemlje, ukoliko se s takvom odlukom ne slože i građani na referendumu. Tačnije, većina građana koja izađe na glasanje o tom pitanju, ako do njega dođe. A spekulacije da bi i pitanje promene granica Kosova ili Srbije moglo da se pojavi u nekom trenutku, poslednjih dana su sve učestalije, iako zvaničnici iz Beograda i Prištine odlučno odbacuju takvu mogućnost. Ipak, novim Ustavom Srbije, čije je jedno od osnovnih načela upravo nepovredivost granica, predviđeno je i da se granica ipak može menjati, ali po proceduri koja je predviđena za promenu Ustava.

"Pošto je reč o promeni jednog od ustavnih načela onda nije dovoljno samo usvojiti tu promenu Ustava u Skupštini. Ustav izričito kaže da je posle usvajanja predloga promene Ustava u Skupštini dvotrećinskom većinom, najviše zakonodavno telo dužno da taj predlog stavi na referendum. A on je uspeo ako se za predloženo rešenje izjasni većina izašlih birača, objašnjava Slobodan Vučetić, doskorašnji predsednik Ustavnog suda Srbije.

To praktično znači da bi građani trebalo da se saglase sa tim da se državne granice mogu menjati. Promena granica Srbije nije, međutim, samo pitanje Ustava. Naš sagovornik ističe da bi to bila jedna potpuno nova situacija koja bi značila i da je došlo do određenog političkog dogovora.

Granice neke države, kako ističe, menjaju se ukoliko je postignuta saglasnost dve države. Kad bi postojala takva saglasnost Beograda i Prištine, u nekom takvom aranžmanu bi izvesno učestvovala i međunarodna zajednica, tačnije predstavnici Ujedinjenih nacija (koje garantuju suverenost država) jer bi se takvim sporazumom Srbija praktično odrekla dela teritorije.

Predstavnici međunarodne zajednice bili su aktivni i prilikom razdruživanja Srbije i Crne Gore. I tada su oni određivali pravila po kojima će se dve članice državne zajednice razići.

Problem Kosova je, međutim, mnogo složeniji.

"Srbija ne bi mogla da pravi sporazum sa Kosovom, jer je ono teritorijalna autonomija u okviru same Srbije, a ne država. Po svoj prilici bi to bio sporazum Srbije sa predstavnicima UN, odnosno EU. Ako bi se to dogodilo, međunarodna zajednica bi utvrdila neka pravila za tu situaciju, jer ona sada ne postoje, pošto se podrazumeva neprikosnovenost državnih granica", objašnjava Vučetić.

Kad bi došlo do postizanja međunarodnog sporazuma o podeli Kosova, da bi on stupio na snagu neophodno je da prođe kroz ustavotvornu proceduru – nakon usvajanja u Skupštini građani bi se o njemu izjašnjavali na referendumu.

U novije vreme, kako kaže Vučetić, takve stvari se nisu događale. Na Kipru, koji se često pominje kada se govori o rešenju kosmetskog pitanja, međunarodna uprava na dve trećine teritorije je prisutna decenijama.

Istoričar dr Slobodan Marković, saradnik Instituta za evropske studije, podseća da su se granice država menjale uglavnom nakon ratova, na velikim kongresima.

"Kada je u pitanju teritorija Balkana, do promene granica je došlo nakon Berlinskog kongresa 1878. godine, posle Balkanskih ratova, posle Prvog i Drugog svetskog rata. Nekada se dešavalo da se državne granice menjaju i nekoliko godina posle rata kao što je bio slučaj sa dogovorom socijalističke Jugoslavije i Italije, ističe dr Marković, i dodaje da ne bi bilo neobično da dođe do dogovora oko podele Kosova.

Prema njegovom mišljenju, lansiranje teze o eventualnoj zameni teritorija, tako da Srbiji pripadne severni deo Kosova, a Albancima jug Srbije je samo taktika albanskog pregovaračkog tima.

"Ni oni sami u to ne veruju. Severno Kosovo je izdvojeno bez obzira kakav se dogovor postigne. Možda je jeretički reći, ali podela bi ozvaničila ono što postoji na terenu", smatra dr Marković.

J. Cerovina

--------------------------------------------------------------------------

Pogrešan pristup Katera

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić ocenio je juče da su "pogrešna" upozorenja da bi na Kosovu i Metohiji moglo izbiti nasilje u slučaju da se sporazum o statusu Kosova ne postigne u roku od 120 dana.

Komandant Kfora na Kosmetu nemački general Roland Kater izjavio je juče za agenciju AP da je moguće "dalje pogoršanje situacije" ukoliko se kosovski Albanci i Srbija u narednih 120 dana ne sporazumeju o budućnosti pokrajine. "Mislim da je to potpuno pogrešan pristup i veoma loš model rešavanja određenog političkog problema. Drugim rečima to bi značilo da samo nasiljem i ekstremizmom mogu da se ostvare određeni politički ciljevi", rekao je Ljajić, a prenela agencija Tanjug.

Na pitanje kako komentariše Katerovu izjavu, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković je odgovorio da je Kfor zadužen da obezbedi mir i funkcionisanje sistema i da "niko nije ovde došao turistički". "Ako Kfor ima saznanja da nešto može da se desi u sredinama u kojima Srbi žive na Kosovu i Metohiji, mora da interveniše. U krajnjem slučaju, Kfor mora te informacije da podeli sa pripadnicima Unmik policije kako bi ona preduzela određene istražne radnje," istakao je on.

Juče se oglasio i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, koji je pozvao SAD da na početku novih pregovora odustanu od stvaranja sopstvene NATO države u vidu nezavisnog Kosova.

Prema njegovim rečima, takva država bi služila samo geopolitičkim i vojnostrateškim ciljevima SAD, kao i domaćim mafijaškim klanovima na Kosovu i Metohiji, a mirnodopska i prosperitetna budućnost naroda Kosova bila bi trajno onemogućena. Prenoseći njegovu izjavu, agencija Rojters je ocenila da bi ona mogla da naljuti zapadnu alijansu.

P. R.