Промена граница само вољом народа

Србија не може остати ни без педља Косова и Метохије или било ког другог дела своје територије, све и да то одлучи државни врх земље, уколико се с таквом одлуком не сложе и грађани на референдуму. Тачније, већина грађана која изађе на гласање о том питању, ако до њега дође. А спекулације да би и питање промене граница Косова или Србије могло да се појави у неком тренутку, последњих дана су све учесталије, иако званичници из Београда и Приштине одлучно одбацују такву могућност. Ипак, новим Уставом Србије, чије је једно од основних начела управо неповредивост граница, предвиђено је и да се граница ипак може мењати, али по процедури која је предвиђена за промену Устава.

"Пошто је реч о промени једног од уставних начела онда није довољно само усвојити ту промену Устава у Скупштини. Устав изричито каже да је после усвајања предлога промене Устава у Скупштини двотрећинском већином, највише законодавно тело дужно да тај предлог стави на референдум. А он је успео ако се за предложено решење изјасни већина изашлих бирача, објашњава Слободан Вучетић, доскорашњи председник Уставног суда Србије.

То практично значи да би грађани требало да се сагласе са тим да се државне границе могу мењати. Промена граница Србије није, међутим, само питање Устава. Наш саговорник истиче да би то била једна потпуно нова ситуација која би значила и да је дошло до одређеног политичког договора.

Границе неке државе, како истиче, мењају се уколико је постигнута сагласност две државе. Кад би постојала таква сагласност Београда и Приштине, у неком таквом аранжману би извесно учествовала и међународна заједница, тачније представници Уједињених нација (које гарантују сувереност држава) јер би се таквим споразумом Србија практично одрекла дела територије.

Представници међународне заједнице били су активни и приликом раздруживања Србије и Црне Горе. И тада су они одређивали правила по којима ће се две чланице државне заједнице разићи.

Проблем Косова је, међутим, много сложенији.

"Србија не би могла да прави споразум са Косовом, јер је оно територијална аутономија у оквиру саме Србије, а не држава. По свој прилици би то био споразум Србије са представницима УН, односно ЕУ. Ако би се то догодило, међународна заједница би утврдила нека правила за ту ситуацију, јер она сада не постоје, пошто се подразумева неприкосновеност државних граница", објашњава Вучетић.

Кад би дошло до постизања међународног споразума о подели Косова, да би он ступио на снагу неопходно је да прође кроз уставотворну процедуру – након усвајања у Скупштини грађани би се о њему изјашњавали на референдуму.

У новије време, како каже Вучетић, такве ствари се нису догађале. На Кипру, који се често помиње када се говори о решењу косметског питања, међународна управа на две трећине територије је присутна деценијама.

Историчар др Слободан Марковић, сарадник Института за европске студије, подсећа да су се границе држава мењале углавном након ратова, на великим конгресима.

"Када је у питању територија Балкана, до промене граница је дошло након Берлинског конгреса 1878. године, после Балканских ратова, после Првог и Другог светског рата. Некада се дешавало да се државне границе мењају и неколико година после рата као што је био случај са договором социјалистичке Југославије и Италије, истиче др Марковић, и додаје да не би било необично да дође до договора око поделе Косова.

Према његовом мишљењу, лансирање тезе о евентуалној замени територија, тако да Србији припадне северни део Косова, а Албанцима југ Србије је само тактика албанског преговарачког тима.

"Ни они сами у то не верују. Северно Косово је издвојено без обзира какав се договор постигне. Можда је јеретички рећи, али подела би озваничила оно што постоји на терену", сматра др Марковић.

Ј. Церовина

--------------------------------------------------------------------------

Погрешан приступ Катера

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић оценио је јуче да су "погрешна" упозорења да би на Косову и Метохији могло избити насиље у случају да се споразум о статусу Косова не постигне у року од 120 дана.

Командант Кфора на Космету немачки генерал Роланд Катер изјавио је јуче за агенцију АП да је могуће "даље погоршање ситуације" уколико се косовски Албанци и Србија у наредних 120 дана не споразумеју о будућности покрајине. "Мислим да је то потпуно погрешан приступ и веома лош модел решавања одређеног политичког проблема. Другим речима то би значило да само насиљем и екстремизмом могу да се остваре одређени политички циљеви", рекао је Љајић, а пренела агенција Танјуг.

На питање како коментарише Катерову изјаву, државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Душан Пророковић је одговорио да је Кфор задужен да обезбеди мир и функционисање система и да "нико није овде дошао туристички". "Ако Кфор има сазнања да нешто може да се деси у срединама у којима Срби живе на Косову и Метохији, мора да интервенише. У крајњем случају, Кфор мора те информације да подели са припадницима Унмик полиције како би она предузела одређене истражне радње," истакао је он.

Јуче се огласио и министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић, који је позвао САД да на почетку нових преговора одустану од стварања сопствене НАТО државе у виду независног Косова.

Према његовим речима, таква држава би служила само геополитичким и војностратешким циљевима САД, као и домаћим мафијашким клановима на Косову и Метохији, а мирнодопска и просперитетна будућност народа Косова била би трајно онемогућена. Преносећи његову изјаву, агенција Ројтерс је оценила да би она могла да наљути западну алијансу.

П. Р.